U proteklom periodu pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine bila je na dva značajna sastanka.

Foto: sajt Vlade Republike Srbije

Tako je u Beogradu 5. februara, pridsidnica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić pridsidavala devetom sidnicom Savita za nacionalne manjine, na kojoj je, izmed ostalog, usvojen pridlog da Budžetski fond za nacionalne manjine Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pripozna ko prioritetne projekte iz oblasti obrazovanja, za čega će bit naminjeno 30 miliona dinara.

– Premijerka je insistirala na tom da čuje probleme nacionalni savita. Iznela sam nikoliko stvari. Prvo sam se zafalila, jel nam je pomogla u momentu kad smo zdravo dugo čekali informaciju o predmetu bunjevačkog u sridnjim škulama, ona je reagovala i informacije su stigle. Skrenila sam pažnju na proces koji kod nas traje šest godina – zaštita nematerijalne kulturne baštine i običaja vezani za dužijancu, a za dalji razvoj te situacije briniće se Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Tražila sam, ko pridsidnica Savita, sastanak sa premijerkom, a u vezi sa otvaranjom hrvatskog obrazovnog centra u kojem oni žele budućim đacima pridavat bunjevački govor. Nije bila namira da opterećivam sastanak tom temom, jel to kad krene kraja nema u raspravama i replikama. No, pridstavnik hrvatskog savita je pomenio tu temu i rasprava je počela. Objasnila sam da smo imali vanrednu sidnicu NSBNM po tom pitanju, da smo odlučili da nemamo ništa protiv da se taki centar osniva, al da imamo apsolutno i apriori sve protiv da se tamo pridaje bunjevački govor. On je jezik, a ne mogu ga pridavat drugi, jel mi imamo pravo na svoj maternji jezik. Uostalom, to je neprimereno i nezabiluženo u Republiki Srbiji. Istakla sam i mogućnost da pridajemo bunjevački jezik u osnovnim, a sad i u sridnjim škulama, odobrila nadležna ministarstva i sekretarijati. Insistiramo na tom da bunjevački jezik ne damo – istakla je i dr Kujndžić Ostojić, te je dodala da je bilo informacija da su Bunjevci bili tema prilikom poslidnjeg bilateralnog sastanka pridstavnika Srbije i Hrvatske, te sam tražila da dobijem dio zapisnika di se Bunjevci spominju.

Foto: sajt Zaštitnika građana Republike Srbije

Takođe, dogovoreno je da će isprid Koordinacije nacionalni savita bit određen tim za informisanje koji će iz aspekta nacionalni manjina sagledat Strategiju za informisanje koja je u dosta stvari sporna za manjine.

Dva dana kasnije, zaminik Zaštitnika građana Republike Srbije Slobodan Tomić, izno je zaključke na osnovu istraživanja, sažeti u poseban izveštaj Zaštitnika građana „Analiza o stanju u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina za period od 2014. do 2018.“

– Možemo primetit da se NSBNM dobro organizovo i da je u proteklom periodu sasvim dobro radio, da smo većinu prava koja pružaju država i zakoni iskoristili. Obrađena su razna pitanja, razna prava, a možem kazat da smo u samom vrvu, s tim da imamo i tušta novi stvari koje su se desile nakon perioda koji je obuvaćen, prija svega je to standardizacija bunjevačkog jezika. Stav je taki da su oni zadovoljni analizom koja je prid nama, a svaki propust i ono što nije urađeno, očekiva se da se ispravi u narednom periodu – divani pridsidnica NSBNM.

│ Izvor: BMC │ Ponediljak, 03.02.2020. │

Održano „Veliko bunjevačko prelo”

Kako je to i običaj, 2. februara, na Marin, Bunjevci su obilužili jedan od svoja četri nacionalna praznika „Dan Velikog prela”. U znak sićanja na 1879. godinu, kad je Veliko prelo prvi put javno održano, u organizaciji „Pučke kasine”, i danas, se Bunjevci rado okupljaje sa idejom da pokažu da nisu odustali od tradicije, jezika, običaja i kulture, a prija svega ne od svojeg porikla.

- Prelo koje raste iz godine u godinu je znak da se bunjevačka zajednica budi, da ljudi imaje želju i potribu okupljat se i slavit. Od 1879. godine i prvog javnog okupljanja, do ovi godina kad smo već ozbiljno zagazili u 21. vik nismo pronašli ništa bolje da bismo se družili, osićali se lipo i pokazali da je naša zajednica i dalje vitalna i da se borimo za svoja prava – istakla je Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Med brojnim zvanicama i gostima, prisutne je pozdravio i gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban, koji je, izmed ostalog, istako:

- Lokalna samouprava kao i svake godine koristi priliku da čestita praznik Bunjevcima i da im poželi da i u budućnosti proslavljaju ovakve značajne datume na ovaj način. Mi ćemo biti siguran sagovornik u svemu što može da pomogne nacionalnoj zajednici Bunjevaca u očuvanju njihovog identiteta, kulture, jezika i svega ostalog što čini i bogatu kulturnu baštinu Subotice – kazao je gradonačelnik Laban.

Nacionalni praznik Bunjevaca organizovala je Ustanova kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, nuz podršku NSBNM, a nisu zaboravljeni ni tradicionalni elementi proslave, izbor najlipše preljske pisme i najlipše prelje. Najlipšu preljsku pismu je i ove godine napisala Gabrijela Diklić, a nosi naziv „Majkina želja”.

Med deset kandidatkinja, za najlipšu prelju izabrana je Nevena Vidaković, Minea Mijatov je prva, a Nikolina Đurašinović druga pratilja.

 N. S.

Video prilozi: BMC

FOTOGRAFIJE

│ Izvor: Bunjevačko kolo - Sombor │ Srida, 05.02.2020. │

Veliko bunjevačko prelo u Somboru

Tradicionalno Veliko bunjevačko prelo u Somboru, održano je u nedilju, 2. februara, na Marindan u organizaciji UG „Bunjevačko kolo“ Sombor u svečanoj Sali restorana „Galea“. Kao i obično, svečana je bila prepuna.

Na samom početku, pridsidnik UG „Bunjevačko kolo“, Dejan Parčetić pozdravio je sve koji su svojim prisustvom uveličali ovogodišnje „Veliko bunjevačko prelo“, a među kojima su bili pridsidnica skupštine grada Sombora, Ljiljana Tica, sekretar skupštine grada Sombora, Vera Baljak, narodni poslanik, prim. dr Vlado Babić, pridstavnik NSBNM, Miroslav Vojnić Hajduk – Marača, pridstavnici HUN „Gerhard“, Kolo srpskih sestara, HKUD „Vladimir Nazor“, Srpske čitaonice „Laza Kostić“, GKUD „Ravangrad“, BKC „Subotica“ i mnogi viđeni Somborci i dragi gosti iz Republike Mađarske, Subotice i Novoga Sada.

Raznovrsni program su pripremili Aleksandra Medurić Kalčan, podpridsidnica udruženja i ugledni član, poljoprivrednik iz Gradine, Franja Parčetic – Cockan, sa saradnicima. U bogatom programu su učestvovali prva postava i veterani GKUD „Ravangrad“.  Prisutni su imali priliku da učestvuju i u izboru najlipše prelje, koje su u krasnim bunjevačkim nošnjama izazvale veliko interesovanje i divljenje svih gostiju i domaćina.

Već po tradiciji, podpridsidnik UG „Bunjevačko Kolo“ – Sombor, Aleksandar Bošnjak zafalio se bandašu i bandašici na „Somborskoj bunjevačkoj Dužionici 2019“ i darivao Gorana Fratrića i Natašu Firanj slikama rađenim u tehniki slame, a koje su nastale na „Slikarsko slamarskim kolonijama“ u organizaciji udruženja.

Nuz „bandu“ čuvenog somborskog tamburaša i muzičara Emila Antunića igralo se, pivalo, mulatovalo, veselilo, i divanilo u opuštenoj i veseloj atmosferi „do prvi petlova“.

UG „Bunjevačko kolo“ Sombor se zafaljiva donatorima, Gradu Somboru i svima koji su pomogli svojim radom, podrškom i materijalnim sridstvima da se proslava prela organizuje, onako kako to i dolikuje jednoj proslavi nacionalnog praznika bunjevačke nacionalne manjine.

Fotografije: UG „Bunjevačko kolo” - Sombor