Izvor: Bunjevački Media Centar   Subota, 03.03.2018. 16.35

Povodom objave da je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine utvrdio standard bunjevačkog jezika i objavio rečnik, pravopis i gramatiku svog maternjeg jezika, mediji su preneli izjavu predsednika Hrvatskog nacionalnog vijeća, Slavena Bačića da je reč o „političkom projektu koji ne bi mogao da bude sproveden bez podrške države, odnosno nekih njenih tela, političkih stranaka i srpskih medija.“

Ovakve tvrdnje su proizvoljne i nisu zasnovane na realnim činjenicama. Naime, kao što je i objavljeno, posao oko standardizacije je vodio Nacionalni savet u skladu sa svojim ovlašćenjima po Zakonu o nacionalnim savetima, bez dinara pomoći države, niti bilo koga. Uostalom, zasto bi se uopšte HNV imalo šta pitati o radu BNS i komentarisati odluke. Smislenije bi bilo da vode računa o svojim odlukama i o svom radu, a mi njihov rad i njihove odluke ne komentarišemo.

U medijima je takođe navedeno da je čelnik DSHV, Tomislav Žigmanov oštro reagovao na postupke BNS, i pri tom je čelnike bunjevačke zajednice nazvao „poslednjim jahačima apokalipse” („Politika”, četvrtak 01. mart 2018. strana 10., tekst pod nazivom „Vođstvo hrvatske manjine protiv standardizacije bunjevačkog jezika”). Ovu izjavu sam, kao jedan od čelnika bunjevačke zajednice, doživeo kao ličnu uvredu na nacionalnoj osnovi. Zapanjen sam da ozbiljni mediji, poput „Politike”, objavljuju takve navode i zahtevam izvinjenje od urednika lista „Politika” i medija koji su takav navod objavili.

Gospodinu Žigmanovu, iskreno i drugarski savetujem da se za frustracije koje očigledno ima i identitetski sukob u svojoj glavi, obrati nadležnoj ustanovi. Naime, ako se takvo stanje ne leči, može imati ozbiljne posledice u psihičkom stanju ličnosti.

Mirko Bajić

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca

Predsednik IO BNS

Izvor: Bunjevački Media Centar - Sombor   Srida, 28.02.2018. 9:45

Najmlađi članovi Bunjevačkog media centra u Somboru, pridstavili su osnovcima iz Osnovne škule „Laza Kostić“ u Gakovu, Bunjevce, njevu istoriju, kulturu, običaje, stihove i pisme. U svečanoj narodnoj nošnji i na maternjoj ikavici, upoznali su drugare iz Gakova sa svojom nacionalnom specifičnošću.

„Da nam bude i lepo i lipo“ naziv je projekta seoske OŠ „Laza Kostić“ iz Gakova kroz koji će učenici ove škule bit bliže upoznati sa obilužjima manjinske zajednice, kulture, istorije i umitnosti Bunjevaca. Razumivanje i prihvatanje različitosti, razvijanje i podsticanje tolerancije osnovni je moto ovog projekta.

 - Osnovni cilj projekta „Da nam bude i lepo i lipo!“ je da se učenici naše škule što bolje upoznaju sa kulturom i tradicijom manjinskog naroda u Somboru, a i da bismo, na kraju krajeva širili drugarstvo i prijateljstvo među decom seoske i gradske sredine! - objasnila je pedagog iz OŠ „Laza Kostić“, Zorica Golubović.

Projekat je zamišljen kroz 4 zajedničke edukativno- kreativne radionice ,međusobne posite, radionica poetskog kazivanja na različitim dijalektima, snimanje fotografije i kraćeg filma.

 - Pridstavili smo opšte karakteristike nacionalne zajednice –ko su Bunjevci, odakle su došli. Izdvojili specifične praznike i običaje na Dužijancu i Prelo te pridstavili slamarstvo – bunjevačku umitnost u slami - naglasila je pridsidnica Bunjevačkog media centra u Somboru, Stanislava Lutkić.

Razumevanje različitosti i prihvatanje kulture drugi naroda i sticanje novi prijateljstava i saznanja među mladima, osnovne su karakteristike ovog projekta podržanog od strane Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada.

S. L.

Galerija fotografija

Izvor: Bunjevački Media Centar   Ponediljak, 26.02.2018. 22:40

Velik korak u dugotrajnom procesu standardizacije bunjevačkog jezika urađen je utvrđivanjom Standarda bunjevačkog jezika. Upravo je to bila tema konferencije za medije koju su pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine održali u ponediljak, 26. februara.

– Odradili smo bitan i važan poso koji je trajo dugo – završili smo Standard bunjevačkog jezika. Standard je štogod što smo propisali kroz Ričnik bački Bunjevaca sa pravopisnim i gramatičkim priručnikom, na koji način mi Bunjevci danas pišemo u 21. viku, u svojim medijima, knjigama, beletristici i na koji način se, ukoliko je to potribno obraćamo državi. Krajnje je vrime bilo da se jedan ovaki poso završi. Bunjevci su na ove prostore došli prija 330 godina i to pismeni u određenom broju, što je u to vrime bila ritkost. Prva knjiga na bunjevačkom štampana je u Rimu sridinom 17. vika, a bilo je potribno da dođe početak 21. vika da bismo mi ovaj poso završili.

Standardizacija je proces koji traje i koji ćemo nastavit. Sa ponosom ističem činjenicu da smo ovoj poso uradili sami, mi Bunjevci, odnosno Bunjevke. Prvo izdanje Ričnika izašlo je 1990. godine i osim ti autora koji su onda radili, mora se spomenit sad već pokojni Josip Bajić, koji je radio brojne ispravke i dopune, a sad sam taj poso završila. Što se priručnika tiče, radila sam sa svojom koleginicom Anom Popov koja pridaje bunjevački u Maloj Bosni – divani dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.

Po pomenutom Standardu su pripravljeni i udžbenici za dicu, pa i najnoviji koji je pridstavljen u petak.

– Ponosna sam što smo poso uspili uradit i završit do kraja u ovoj fazi. Izuzetno je bitno i važno da smo poso uradili zbog naši učenika koji uče bunjevački. Po tom Standardu su napisani udžbenici koji su izašli ranije, a pridstavili smo i Čitanku za 3. i 4. razred, koja je takođe po ovom Standardu. Obavili smo značajan i važan dio posla, nastavljamo dalje. Jezik ko vrsta identifikacije svake zajednice, pa i bunjevačke, izuzetno je bitan i važan, i pokušali smo da našu zajednicu metnemo u ravan sa ostalima.

Usvajanje Standarda, smatra dr Kujundžić Ostojić, korak je ka vraćanju Bunjevaca na kadgodašnja mista.

– Tri vika smo na ovim prostorima, tri vika smo pismeni, prvi Statut Subotice pisan je na bunjevačkom. U međuvrimenu je digod izgubljen rat za misto pod suncom u ovoj varoši, za vodećim funkcijama, za obrazovanjom i mnogim drugim segmentima koji su nas doveli na jednu društvenu marginu. Moramo se vratit na put.

Mirko Bajić, pridsidnik Izvršnog odbora NSBNM, istako je da je maternji jezik kamen temeljac za očuvanje nacionalnog identiteta svake nacionalne manjine, te dodo:

– Bunjevci su osporavani, asimilovani, decenijama, uporedo s tim je i naš maternji bunjevački jezik osporavan. Vrhunac tog se dogodio 1945. godine, uspostavljanjom nove, tad komunističke Jugoslavije, kad je Dekretom, primenom nasilne asimilacije, Bunjevcima zabranjeno da se tako izjašnjavaje. Bunjevački jezik je tim činom pritvoren u salašarski jezik, kojim nije tribalo divanit, bilo je sramota, osim na salašu i kod kuće. Ukinute su sve škule koje su postojale na bunjevačkom, takođe i mogućnost viroispovisti, mediji na bunjevačkom jeziku... Bunjevci su u potpunosti marginalizovani ko autohtona manjina koja ima svoj maternji jezik. Nisu to procesi koji su pristali, oni su u drugoj formi prisutni i danas. Naš odgovor svemu tome je ovaj – mi imamo svoj maternji jezik, mi imamo svoj bunjevački jezik. Mi smo nacionalna zajednica koja ima pravo da se identifikuje u ovoj državi, ko i svaka druga i da koristi svoj maternji jezik. Nadam se, od sad, pa u buduće.

O važnosti procesa koji je završen, usvajanja Standarda, al i standardizacije koja i dalje traje, divanio je i Nikola Babić, podpridsidnik NSBNM i pridsidnik Odbora za službenu upotribu jezika i pisma.

– Prija petnajst godina smo osnovali Nacionalni savit i postali priznati ko nacionalna manjina. Onda nisam ni mogo zamislit da će proć petnajst godina, a da smo tek nedavno jedan od naši prioriteta uspili uradit – da verifikujemo svoj maternji jezik. Mogli smo to možda uradit i ranije, na žalost, i kod nas u Nacionalnom savitu smo doživili dosta turbulencija. To nam je uzelo dragocine godine, jel nismo uspili sprovest sva terenska istraživanja. Ovo je proizvod timskog rada kojeg je vodila naša Bunjevka sa najvišim akademskim zvanjom dr Suzana Kujundžić Ostojić, i u saradnji sa nama u Savitu i Maticom srpskom u Novom Sadu. Pomagali su nam i prijatelji, poput filologa dr Dragoljuba Petrovića, sugestijama koje su bile izuzetno korisne. Ovaj velik poso cio tim je uradio na bazi volonterizma. Dan proglašenja Standarda otvorio je novo poglavlje u budućnosti naši mlađi generacija – smatra Babić.

N. S.

Video prilog: Bunjevački Media Centar

Galerija fotografija