Društvo, kultura, umitnost

│Petak, 06.09.2019. │


PROMOCIJA KNJIGE „NA PRILOMU VIKOVA”
U MUZEJU VOJVODINE

 

U Muzeju Vojvodine, 4. septembra u Novom Sadu pridstavljena je knjiga „Na prilomu vikova“ u izdanju Centra za kulturu Bunjevaca.

Na prilomu vikova 1

Prisutne je pozdravio direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, jedne od najeminentniji naučni ustanova u Vojvodini. Tom prilikom on je izrazio zadovoljstvo što se u Muzeju promoviše knjiga koja pridstavlja bunjevačku zajednicu, te njev napor da očuvaje svoj identitet.

Na promociji je divanio recenzent knjige prof. dr Saša Marković, koji je istako da su ritki autori koji su u stanju divanit objektivno o svojem nacionalnom identitetu, ko što je slučaj sa ovim autorima i knjigom. Iako je osnov svakog identiteta i nacionalizam, u ovom slučaju, on je jasan al ne i pritiran, već umiren i zdrav, koji čuva i vodi napritku zajednice.

Prof. dr Aleksandar Raič, urednik knjige i jedan od autora, divanio je o brojnim događajima bunjevačke istorije, nakon koje su ostali krupni prilomni događaji koji su bunjevačku zajednicu prilamali i činili je drugačijom. Prije svega istako je identitetsku podvojenost Bunjevaca i Bunjevaca Hrvata, koja neminovno vodi slabljenju obadvi zajednice, njevom konstantnom sukobljavanju na brojnim poljima.

Na prilomu vikova 2

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, jedna od autorki knjige i pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine istakla da je veliki uspih za bunjevačku zajednicu da se uspila očuvat i dalje borit za svoj identitet i napridovanje u svim oblastima o kojima se po zakonu ima pravo brinit Savit. Zbog Dekreta iz 1945. godine Bunjevce je čeko a i danas čeka dugačak put postizanja svi prava i stepen razvitka da bi bili na nivou drugi nacionalni manjina.

U mogim segmentima, od obrazovanja, kulture, jezika i informisanja postignuti su veliki pomaci, zbog čega ima razloga za zadovoljstvo, al i zebnju dal će bit mladi Bunjevaca koji će bit zainteresovani da iđu dalje ovim putom.

Zvonko Stantić, jedan od autora knjige, podilio je svoje iskustvo u traženju podataka o porodici Marković, ko i novi otkriveni podataka o ovoj vrlo važnoj familiji za Bunjevce. Podsitimo se da je upravo ova familija bila zadužena za seobu Bunjevaca na prostore Severne Bačke i južne Ugarske. Kako je Stantić istako, identitet se tokom vrimena minja, on je ko i talas, ima svoje najintenzivnije iskazivanje ko i niko puno blaže iskazivanje. Na ovo iskazivanje u velikoj miri utiču društveno politički odnosi koji su vrlo često složeni, uslovljeni međusobno.

S. K. O.


 Video prilozi: BMC

 

 
 

│ Izvor: BMC Sombor │ Utorak, 03.09.2019. │


SLAMARSKO-SLIKARSKA KOLONIJA U ČONOPLJI

 

U nedilju, 1. septembra, Bunjevački kulturni centar „Lemeški Bunjevci“ iz Svetozara Miletića održo je šestu po redu slamarsko-slikarsku koloniju „Lemeška jesen 2019“ u Etno parku „Stari ribnjak“ u Čonoplji.

DSC07387

Pridsidnik udruženja Stipan Budimčević sad već tradicionalno okuplja umitnike slamare i slikare kako bi stvarali nova umitnička dila, povećali umitničke zbirke te povezao umitnike na području bačke ravnice.

Umitnike i njevo stvaralačko angažovanje na koloniji podržali su gosti i zvanice iz Sombora, Subotice, Bajmoka, Svetozara Miletića i Čonoplje – zaminik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje Ivan Šimunov, gradski većnik za oblast nacionalni manjina i saradnje sa virskim zajednicama Silard Janković, pridsidnik IO NSBNM Branko Pokornić, pridsidnica Odbora za kulturu Kata Kuntić, bunjevačka udruženja, ko i bunjevačke familije u Čonoplji.

DSC07366

Na temu žetve, umitnici su stvarali svoje umitničke slike u slami i bojama, inspirisani bačkom ravnicom i prilipim ambijentom etno parka. Stručnu edukaciju za dicu na temu „dubina prostora“, prikaz treće dimenzije na ravnoj površini, pridstavila je Kristina Benjak, profesorica likovne umitnosti iz Sombora.

U okviru kolonije, tokom godina, Stipan Budimčević promoviše umitnike slikare, a ove godine pridstavio je slikara iz Subotice Ivana Šarčevića Šarca.

DSC07381

Prilikom otvaranja izložbe prigodnim ričima program su ulipšali Željko Zelić koji je štogod kazao o slikaru Ivanu Šarčeviću, Martina Dujmović koja je čitala pismu o ravnici, a u muzičkom dilu programa nastupio je vokalni ansambl „Muzika Viva“.

Za goste i učesnike kolonije pripravljena je svečana užna i dodiljene su zafalnice učesnicima i saradnicima. Ko i pridhodni godina i ova slamarsko-slikarska kolonija ostavila je dobar utisak na positioce.

DSC07448

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa virskim zajednicama, Grad Sombor i Centar za kulturu Bunjevaca iz Subotice podržali su projekat „Lemeška jesen 2019“ slamarsko-slikarsku koloniju BKC „Lemeški Bunjevci“ iz Svetozara Miletića.

S. L.


VIDEO PRILOG: BMC

GALERIJA FOTOGRAFIJA

  
 

│ Izvor: BMC │ Utorak, 03.09.2019. │


ČETRNAJSTO IZDANJE „FESTIVALA BUNJEVAČKI ILA”

UKUSI I MIRISI TRADICIJE

 

Tradicija ni ove godine nije iznevirena, po četrnajsti put su se, poslidnjeg vikenda u avgustu, Bajmokom širili mirisi domaće kujne. Tradicionalna bunjevačka, mađarska, nemačka, rusinska i srpska ila zagolicala su sva čula gostivi „Festivala bunjevački ila”. Organizatori iz Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok” potrudili su se da opet sve bude puno, kako kuvara, tako i gostivi.

IMG 1801

Počeli smo se organizovat još 2003. godine, ko sekcija u okviru KPD „Jedinstvo-Eđšeg”, al smo ubrzo svatili da imamo dovoljno snage samostalno se organizovat. I kad je bilo pitanje „Šta ćemo radit”, doneli smo ideju i da je rana dio kulture jednog naroda. Tog se držimo godinama unatrag, a proizvod svega tog je i „Bunjevački kuvar” koji je stigo u 82 zemlje svita i koji je napravio lipu prezentaciju naše tradicionalne kujne, našeg Centra, al i cilog Bajmoka – podsitio se Branko Pokornić, pridsidnik Organizacionog odbora, pa se osvrnio na četrnajsto izdanje Festivala:

Ko i uvik, trudimo se štogod prominit i dopunit, pa nuz izvorna bunjevačka ila imamo i ila iz drugi zajednica. Ovaj put su s nama iz mađarske, rusinske, nemačke i srpske zajednice. Odziv gostivi je odličan, svi već znaju da mi ne odustajemo od našeg tradicionalnog termina, poslidnjeg vikenda avgusta, pa smo imali tridesetak izlagača i oko šezdeset ila. Imali smo i tri štanda di su se pridstavila dica, nuz pomoć roditelja i prijatelja, a cilj je da sa njima radimo, da ji naučimo, jel je to jedina šansa da nastave ono što smo započeli.

IMG 2113

Rad domaćina, al i svi učesnika, ko i dice iz KUD „Aleksandrovo” koji su bili zaduženi za kulturno-umitnički dio programa, pofalila je i pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Naš domaćin, Branko Pokornić, je izuzetno uporan. Pripozno je šta je zanimljivo za sve, a u prilog tom su i gosti iz drugi zajednica. Identitet jedne zajednice čuva se i kroz ranu, etnolozi kažu i najduže, pogotovo u porodici. Naravno, određene stvari dožive prominu, nisu identični uzgoj i pripravljanje ko kadgod, al se trudimo ostat na tragu tradicije i bit moderni.

IMG 2039

Jedno od tradicionalni ila po kojem su Bunjevci poznati sigurno je tarana. A nje, bar u Bajmoku, bude zadosta, jel čeljad iz BKC „Bajmok” kuvaje taranu za sve, goste, učesnike, zvaničnike, foklorce, novinare, snimatelje... „Šefica” u procesu je Emera Poljaković.

Meni je ovo trinajsti put kako kuvam taranu na Festivalu. Ona je dobra, ko i uvik. Prvo se pripravi luka, masti, krumpira i divenice, naravno, taranu smo ranije pravili, mi u Bajmoku – divani Emera Poljaković, pa otkriva recept za dobru taranu:

Metne se mast da se ugrije, pa se onda metne dosta crnog luka da se uprži. Posli iđe krumpir, pa kad se i on malo uprži, dolije se i vode da se prija skuva. Kad je napolak kuvan, dodaje se tarana. Mi na veliku labošku metnemo pet lončića od litre, a na kraju iđe divenica. Sve se nalije vodom, miša, doda se soli i paprike. Mora lagano vret, da ne zagori. Lani smo skuvali devet veliki labošaka od po 40 litara, ove godine će, čini se, otić i više.

IMG 1849

Dragan Kubatov stiže iz Sombora, a sa svojim saradnicama je prikazo kako su se to Bunjevci u Somboru zabavljali na kraju 19. i početku 20. vika.

Pridstavili smo čajanku, koja je bila popularna u vrime adventa. Onda nije bilo mogućnosti za velike igranke, pivanje i muziku, pa je organizovanje čajanki donelo priliku da se nastavi društveni život u jednom tišem i mirnijem obliku. Čajanke nisu bile naminjene velikom broju svita, okupljalo bi se po nikoliko cura i momaka, naravno, nuz nane koje su budno pazile.

IMG 1865

Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora imalo je, takođe, svoj štand, a glavnu rič vodila je reduša Marija Brdarić.

Pravimo paradičkom čorbe, gomboce i „taške”. Doneli smo malo sitni kolača, pogaču s makom i orasima, liker, naše somborsko vino. Dolazimo često i rado, drago nam je vraćat tradiciju, pripravljat ila kako su to radile naše majke.

U komšiluku su gošće iz Male Bosne. Ko i uvik, za divan s novinarima zadužena je Ana Ivić.

Za ovu godinu smo pripravili paradičkom čorbe i ronđave čorbe, uzlivance s krumpirom, listića, pitu s jabukama... Sve su to naša stara ila. Mogli bi pripravit i štogod drugo, al se trudimo da to budu što starija ila, kaka se već riđe mogu vidit na ovakim festivalima.

Dok su žene rađe bile oko šporelja, muški dio populacije sklonio se u lad, te se staro o nikoliko kotlića. Bunjevci iz Bajmoka, Baje, Lemeša, Subotice, starali su se o tom šta se krčkalo u kotlićima.

IMG 1897

Na tri štanda su radila dica, dio je bio okupljen oko Svetlane Mormer koja u OŠ „Vuk Karadžić” pridaje bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture, dio je pridstavljo KPD „Jedinstvo-Eđšeg”, a dio opet Plesnu grupu „Medžik”.

Kod plesača su u prvom planu bili kolači.

Imamo rolate, oblatne, mafine... Pravili smo dio sami, a dio su nam pomogli roditelji. Prošle godine smo tušta prodali, nadam se da će tako bit i ove. Neće bit sekiracije ako štogod i ostane, jel sve što se ne proda mi poidemo – iskrena je Miljana Bjelica.

IMG 1819

Njevi drugari iz KPD „Jedinstvo-Eđšeg” takođe su pripravljali slatke specijalitete.

Pravili smo salčiće s pekmezom od višanja i čokoladne mafine sa šlagom. Zanimljivo je kuvat i štogod novo naučit – kaže Tamara Banić.

Tamara Jurić iz BKC „Bajmok” voli dolazit na Festival.

Pravili smo pogaču koju sad prodajemo, a tu su i kolači, dok dio pravimo i na štandu, pečemo palačinte i kuvamo čorbu. Pomogli su nam roditelji i učiteljica, jel i u škuli često učimo o bunjevačkim običajima i rani.

Nuz dobru ranu i muziku pristuni su ispratili još jedan avgust, a o receptima i ilima biće još pisanja i divana, ako ne prija, onda u četrnajstom izdanju Festivalskog biltena.

N. S.


VIDEO PRILOG: BMC

GALERIJA FOTOGRAFIJA

 
 
Još članaka...