Društvo, kultura, umitnost

U BKC "Bajmok" održali slamarsku radionicu

 


U BKC "Bajmok" održali slamarsku radionicu

│ Izvor: BMC │ Utorak, 14.07.2020. │


IMG 2917

U okviru priprema za obilužavanje nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” u Bunjevačkom kulturnom centru „Bajmok” su prošlog petka održali tradicionalnu slamarsku radionicu. Ko i uvik, žito pokošeno na risu je prvo očišćeno, a potom je krenila izrada vinaca od žita, kao i perlica, za potribe što svečanije proslave okončanja žetve.

IMG 2928

U rad su uključena bila i dica koja u Bajmoku, u OŠ „Vuk Karadžić”, imaju redovne slamarske radionice.

IMG 2840

Među učesnicima su bili i Stipan Budimčević i Martina Marton iz Lemeša. U stvari, najveći broj oni koji su se okupili čistio je pokošeno žito za Budimčevića koji je pravio vince.

 


VIDEO PRILOG: BMC

 


GALERIJA FOTOGRAFIJA


 

 

Ris u Bajmoku

 


Ris u Bajmoku 

│ Izvor: BMC │ Ponediljak, 06.07.2020. │


IMG 2485

U sklopu obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” u Bajmoku su prve subote jula, u organizaciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok”, pokazali kako se ris kadgod radio.

IMG 2317


Radimo ris kako je to kadgod bilo, naravno, ne radimo na ciloj njivi, već na jednom dilu, koliko je dosta da se prikaže i dokumentuje svaki korak u ovom važnom poslu. Ris počima dogovorom gazde i risara, odnosno bandaša i bandašice. Cina za poso nije bila u novcima, neg u žitu, jel su i risari imali namiru za svoju familiju pripravit kruv. Pokazali smo kako se pripravljaje kose, kako se iđe na njivu, šta se nosi, kako se kosi, kako se kupi žito, kako se veže nuz ranije pripravljena uža, dije u krstine, posli nosi na salaš, dije u kamare, čekajuć da dođe vršalica. Kad bi poso na njivi bio gotov, risarska banda bi se vratila na salaš, tu ji čekaje gazda i gazdarica, slidi pripovidanje o urađenom poslu, kvalitetu i prinosu žita, a potom bi uslidila užna. Okončanjom risa i dužijancom je i okončan jedan važan dio posla u pripravljanju žita za kruv – divani Branko Pokornić iz BKC „Bajmok”.

 


VIDEO PRILOG: BMC


GALERIJA FOTOGRAFIJA


 

 

Replike starih majstora

 


Održana izložba Lojzije Kujundžića Lozana u Bunjevačkoj matici

Replike starih majstora

│ Izvor: BMC │ Srida, 01.07.2020. │


IMG 2039

Ono što je subotički umitnik Lojzija Kujundžić Lozan ljubomorno čuvao za sebe godinama, mogli su da vide konačno svi ljubitelji slikarstva u Bunjevačkoj matici. Kroz izložbu „Replike starih majstora” nanizale su se slike razni autora koje krasi isti filigranski rad vešte ruke umitnika. Predić, Jovanović, Munkači, DelaKroa, pa i Rembrant, poslužili su kao inspiracija za dugogodišnji rad.

Imao sam 6-7 izložbi i nisam više imao potrebu za tim, nego samo da slikam za sebe. Živeo sam na Paliću, pa sam uzeo veći stan u Subotici, a stan je bio prazan. Uživao sam u delima starih poznatih majstora ceo život i rekao sam sebi da ću napraviti replike, da ih imam u svom stanu, da uživam u njima. Napravio sam preko 20 slika, došla je ova korona, pa sam se malo isključio od svega... I onda mi je jednom došao Šarac (subotički slikar Ivan Šarčević), bio je zanteresovan da vidi šta ja to radim. Iznenadio se i rekao: „Ovo svit mora vidit”. Nisam imao nameru da izlažem, niti da se trošim, ali me je on na neki način naterao. Zahvalan sam mu na tome, jer je ovo verovatno moja poslednja izložba, jer nemam ja malo godina (1939. godište) – istakao je Lojzija Kujundžić.

IMG 2061

Radeći portrete cio život Kujundžić je čvrsto u svitu hiper-realizma, tako da mu je to i pomoglo da se usudi da uradi ovako nešto.

Trudio sam se da replike budu što vernije. Na nekim slikama sam dozvolio sebi da neke detalje malo promenim, ta ih više istaknem, a najviše je radova Paje Jovanovića koji mi je nekako najbliži. Naravno, formati nisu verni originalima, slike sam prilagođavao slobodnom prostoru na zidovima u stanu.

IMG 2089

Glavni „krivac” za izložbu, Ivan Šarčević, ujedno i pridsidnik Odbora za likovnu umitnost u Bunjevačkoj matici, objašnjava kako je moguće da nastanu tako verne replike, i to koristeći se flomasterima i akrilom.

Lozanov rad krasi filigranska savršenost. Usuditi se ovo odraditi je mnogo teže nego napraviti sopstveno delo. To mora biti to, kopija mora biti verna, savršena. Treba reći da je Lojzija umetnički graver, to je njegova profesija. Insistirao sam na tome da narod mora da vidi ove slike. On ih je ljubomorno sakrivao, a posle 45 godina našeg drugarstva sam uspeo da ga nagovorim da pokaže svoj rad.

Izložbu je svečano otvorio Vito Vojnić Purčar, teoretičar likovne umitnosti iz Budimpešte.

 


GALERIJA FOTOGRAFIJA