I po rani se Bunjevci poznadu

„Današnja manifestacija pokaziva koliko su Bunjevci posvećenji očuvanju i nigovanju svoji tradicionalni vridnosti. Sa zadovoljstvom ističem da je važno što Bunjevci mogu divanit, igrat i pivat na svom jeziku, što mogu nigovat svoju kulturu, tradiciju i čuvena ila.“ Bile su riči Šandora Egerešija, pridsidnika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, na otvaranju ovogodišnjeg Festivala

   U okviru Bunjevački dana kulture, Bajmok 2011., u subotu 27.avgusta održan je VI Festival bunjevački nacionalni ila, koji je ko i prijašnji godina organizovo Bunjevački kulturni centar iz Bajmoka. Na ovogodišnjem Festivalu učestvovalo je priko četrdeset učesnika koji su se prisutnima pridstavili s priko sedamdeset fela ila. Bilo ji je sa sviju strana, ne samo iz Subotice i okoline, već i iz Madžarske i cile Vojvodine. Od ranog jutra Bajmok je mrišio na bunjevačku ranu, koju su vridne reduše nastavile. Svake godine organizator se potrudi da na Festivalu učestvuju i druge nacionalne manjine s njevom kujnom. Ove godine to su bile ukrajinska i grčka nacionalna manjina, koji su na svojstven način pokazali lipotu njeve rane. Redovni učesnici bajmočki bunjevački dana su i pripadnici mađarske nacionalne manjine. Učešće u pripravljanju ila uzela su i dica osnovni škula koja iđu na bunjevački govor s elementima nacionalne kulture. Tako su oni zajedno sa svojim učiteljicama pokazali da Bunjevaci nemaje čega da se boje kad je u pitanju očuvanje onog na čem smo svi mi odrasli, u šta su se uvirili i pridstavnici bunjevački institucija koji su bili prisutni na Festivalu. Ko i prijašnji godina svi koji su došli, mogli su obalazeći kuvarice i reduše da vide kako se koje ilo sprema, šta sve iđe u njeg i ono što je najvažnije mogli su to i koštat kad se zgotovilo.

Prija zvaničnog početka programa, na karucama su stigli i gosti, med kojima su bili Šandor Egereši, pridsidnik Skupštine Autonomsne Pokrajine Vojvodine, prof. dr Branislava Belić, podpridsidnik Skupštine APV, Slobodan Vojinović, zaminik pokrajinskog sekretara za privredu i Slavko Parać, pridsidnik Skupštine Subotice. Redovni gost ovog događaja je i Jene Maglai, pridsidnik Skuštine mesne zajednice Bajmok. Prisutnima se najprija obratio Branko Pokornić, koji je ovog puta bio u dvostrukoj ulogi, ko pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita i BKC iz Bajmoka, u svojem izlaganju istako da se organizatori trude da iz godine u godinu iz zaborava izvuku sve ono što su naše majke i mame spravljale i na čemu je bunjevački narod opsto.

„Prilika je da se ovako štogod mladim naraštajima pokaže, da na neki način prinesemo ono što su nama naši stari prineli i da ova tradicija očuvanja identiteta bunjevačkog naroda i opstane na ovim prostorima.“ - kazo je još Pokornić.

Bajmočane, al i sve ostale zvanice i posetitelje u ime grada pozdravio je Slavko Parać, a ovog puta Festival je otvorio Šandor Egereši, koji je na sveopšte iznenađenje prisutni divanio na bunjevačkom i tako pokazo poštivanje organizatoru i Bunjevcima. Iz njegovog govora smo izdvojili.

„Vojvodina ne bi bila to što jeste da nije vas Bunjevaca, s tako bogatom istorijom, kulturom, običajima i tako bogatim kulturnim nasleđem. Posebnost Bunjevaca utkana je u ovo naše podneblje svojom lipotom običaja, vršidbe, žita i kruva teškog rada. Danas smo se okupili da učestvujemo i podržimo tradicionalnu manifestaciju bunjevački ila. Tradicijom ne mogu svi da se ponose, ali Bunjevci koji su utkali svoje ljudske vridnosti u dugu istoriju ovog mista, to svakako mogu. Današnja manifestacija pokazuje koliko su Bunjevci posvećenji očuvanju i nigovanju svoji tradicionalni vridnosti. Ja sa zadovoljstvom ističem da je važno što Bunjevci mogu divanit, igrat i pivat na svom jeziku, što mogu nigovat svoju kulturu, tradiciju i čuvena ila. I kako je Vojvodina divan primer suživota ovdašnji naroda u duhu tolerancije, saradnje i međusobnog poštovanja i uvažavanja, Bunjevci tom itekako doprinose. Ne smim zaboravit, tu gde zajedno živimo i koliko se međusobno poznajemo, toliko će nas oplemeniti kulturno i istorijsko bogatstvo prostora na kojem živimo. To je naša Vojvodina. Želim vam i ove godine mnogo zadovoljstva i uspiha na takmičenju i spravljanju ila, a svima želim i ličnu sriću.“

Svega za koštanje

   Bunjevačka ila bila su najzastupljenija na ovom Festivalu, al pored nji mogla su se vidit i ona ila za koja svi znaju, al ne znaju da su ona tradicionalna bunjevačka. Od slanog priko slatkog, kuvanog i pečenog, poznatog i nepoznatog. Pravili se fanci, mutila uzlivanca, pekle palačinte i pogače, kuvali paprikaši, s kupusom, krumpirom, valjuščima, taranom. Ko je tio, mogo je sve to i još koji šta koštat. Somborci su nam pokazali kako izgleda svatovska užna, gazdačka, prava. Kuvali se papci u kotlu, pra šećerom posipali listići. Sve je prošlo kako sliduje kad je ilo u pitanju, a bilo je i igre kojom su se pridstavili mlađi folklorci Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut“. Da gosti ne ostanu ni gladni ni žedni pobrinili su se organizatori i kuvari.

Mladi kuvali ila svoji nana

   Svake godine na Festivalu učešće uzmu i dica koja vridno sa svojim učiteljicama u okviru nastavnog predmeta Bunjevački govor s elementima nacionalne kulture uče spravljat i bunjevačka ila i na taj način nauče štogod više o Bunjevcima. Ove godine to su bila dica bajmočke i tavankutske osnovne škule. Isprid bajmočke dice divanila je njeva drugarica Dejna Gunić, o tom šta kuvaje i kako se to kuva.

„Danas smo spremili paradičkom čorbe i prisnac“, a onda nam potanko objasnila recept.

Učiteljica Svetlana Mormer je kazala da je zadovoljna svojim đacima, koji su po prvi put samostalno kuvali i dobro se pokazali.

Astal pored bio je rezervisan za dicu iz Tavankuta, kojima ovako štogod više nije nepoznanica. Odluka o tom šta će se kuvat pala je na gomboce. A o kakim gombocima je rič kazala je njeva učiteljica, Mirjana Savanov:

„Prošle godine smo pravili nasuvo s krumpirom i makom, a ove godine eto pravimo gomboce s pekmezom od crni šljiva, popržene gomboce i one omiljene dici, gomboce s čokoladom. Ovo što smo mi danas ode radili je samo prikaz na jedan način, kako mož čas bunjevačkog da se organizuje. Mi smo danas učestvovali na Festivalu, al je ovo ujedno bila i nika vrsta časa di smo dicu upoznali s elementima trdicionalne bunjevačke kujne.“

Najstarije ilo

   Znamo da su Bunjevci kadgod dobro znali cinit ranu, poštivali su dane, pa se po rani i dan pozno. Znalo se i šta se pripravlja za ručak, šta za užnu i za večeru. Jedno od ila koje se često pripravljalo za ručak je i pokljukuša, koja je ove godine bila najstarije ilo na Festivalu. Pokljukušu je za goste spremila Magdolna Vuković iz Male Bosne.

„Obično smo ko dica pokljukušu ili za ručak. Nama je to mama izjutra pravila od vode, brašna i soli. Od tog se ispeče tanko tisto, pa kad se ipeče onda se to jel je zdravo tvrdo, još malo provre. Kad se skuva, ako nema drugog onda se malo omasti i zamriši bilim lukom. Ovo danas je spremljeno s divenicom, jel je uvik dobro došlo kad malo zamriši na meso. Kako sam od moji naučila, tako sam i danas spremila.“

Tarana za sve

   Na samom ulazu Festivala, reduše su se paštrile da za sve ima zadosta rane. Za uvik traženu taranu, koja je po svemu sudeći postala nika vrsta glavnog ila ovog događaja, vridne ruke pripravile su dvadest pet kila tarane, za koju su od ranog jutra počele pripravljat sve što još triba, da bi uspila i bila onaka kaka triba da bude.

„Skuvali smo dvi velike laboške. Prvo smo isickale luk, zapržile s krumpirom, metnili sitne paprike, a malo posli smo nalili vodu i metnili taranu. Ko i uvik, nasikle smo fajin divence, koju smo kuvale zajedno s taranom. Polagano smo nadolivali vode kako se tarana kuvala, jel je uvik bolja kad je malo riđa neg zdravo gusta. Pokojna Kata Tikvicki i ja smo sve dosad zajedno pravile taranu. Tribalo nam je dobra četri dana da napravimo ovoliko tarane za Festival. Tribalo se dobrim naradit za taranu, jel zdravo tušta triba i radit, a i vrime mora poslužit, da se tarana polagano suši.“ - kazala je Poljaković Emera s Dikanovca u Tavankutu.

Štogod drugčije

   Po prvi put na Festivalu ila učestvovale su ukrajinska i grčka nacionalna manjina, koji su svojim ilima zaokupljali pažnju prisutni. Za Ukrajince je kaže svit karakteristično da šest dana idu krumpir,a sedmi dan ga motaje u tisto. Da je to tako uvirili smo se i sami a na njevom astalu mogla se vidit tradicionalna rana ove manjine, med kojom su bili boršč – čorba s povrćom, pirohe – krumpir u tistu i tartjuh – izrendani pečeni krumpir. Ova ila koja su uglavnom od krumpira spremile su Olga Rankov, Slavica Kržaček i Slavica Katić.

Ko što već znamo grčka kujna je nadaleko poznata po svojoj zdravoj mediteranskoj rani, a koji su njevi najpoznatiji specijaliteti kazo nam je Branislav Ristić, pripadnik grčke nacionalne manjine:

„Najpoznatije grčko jelo i u svetu i u Srbiji je svakako giros. Pored tog može da se proba grčki pasulj, napravili smo tradicionalni pečeni patlidžan i u zemljanoj posudi zapekli papriku sa raznim povrćem koje je takođe tradicionalno za Grke. Ko što se verovatno i zna, naša hrana je uglavnom zasnovana na raznim salatama, poznatoj grčkoj feti, ali i drugim vrstama sireva. Pored tog u ishrani je zastupljena i riba, masline, maslinovo ulje. Ovo što smo danas izložili je samo jedan mali deo grčke kuhinje, jer nažalost ne bi stalo sve, a nešto moramo ostaviti i za drugi put. Od slatkog prisutna je grčka baklava, gurabije i alva.“

Štand je bio spremljen zajednički od strane četri grčka društva, koja su ovom prilikom istakla da je ovo njihov prvi zajednički nastup, a nekima od nji čak i prvi javni nastup, obzirom da su skoro osnovani.

Najbolji za kraj

   Tokom trajanja Festivala, žiri kog su činili Kata Kuntić, Stela Bukvić i Stevan Bešlić, obalazio je štandove i košto njeva ila, posmatro postavke i ocinjivo po kategorijama. Tako je nagradu za najstarije i najautentičnije ilo dobila Magdolan Vuković za svoje ilo pokljukušu. Jedan od redovni učesnika Festivala je i Madžarski kulturni centar iz Bajmoka „Doža Đerđ“, koji je dobio nagradu za najlipše uređen štand, na kom su bili paprikaš i lakumići. Žiri je za najangažovaniji štand nagradio, koga dugog, nek dicu, koja su to ovog puta i zaslužili. To su bila dica Osnovne škule „Matija Gubec“ iz Tavankuta i OŠ „Vuk Karadžić“ iz Bajmoka. Za dicu je uslidila još jedna nagrada, a to je najmlađa reduša za koju je proglašena Aleksandra Jarić. Nagrada za najlipše kolače pripala je Tavankutskom aktivu žena. Paprikaš Nikole Nađkanasa dobio je nagradu za najukusnije ilo, dok je tradicionalni način kuvanja u zemljanom loncu i saču i pored tog za izgled kuvara, zafalnicu dobio Ranko Nedimović iz Subotice. Za najlipši astal, felu i izgled ila bili je zaslužno Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora. Ana Vojnić Kortmiš iz Đurđina je dobila nagradu za autentičnost ila, sudi i astala, a za najbolji bunjevački slatki kolač nagrada je pripala Alojziji Bešliću iz Bajmoka. Organizatori su se takođe potrudili da i njev poso bude zapažen, pa je tako zafalnica za najizvorniji i najautentičniji štand dopala baš BKC iz Bajmoka.

Ove godine ila, nagrada, zafalnica, gostivi i positioca nije zafalilo. Organizator se nada da će još bolje bit nagodinu, kad će ovaj festival napunit svoju sedmu godinu i tako možmo slobodno kazat, prirast u jednog „prvaka“ kad su ila u pitanju.

N. Nimčević       

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

Nije svaki katolik Hrvat, jedno je vira, a drugo je nacionalna pripadnost

   Prid pridstojeći popis stanovništva sve su jači i pokušaji da se Bunjevci privedu u kaku drugu nacionalnu grupu. Uz promociju kroz razne medije, pritisak kojekaki “udruga”, pravljenje novi sintagmi (Hrvati bunjevačkog roda), a u akciju pokušaja asimilacije uključili su se i pojedini svećenici katoličke crkve.

Na konferenciji za štampu koju je tim povodom sazvo Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, moglo se čut šta se radi po ovom pitanju.

– U prošlosti je bunjevačko pitanje više puti razmatrano, pokušali su da nas asmiliraje, aktom iz 1945. su probali i da nas zabrane, al je sve to bilo uzalud. Sve nas je više, a popis će to i dokazat. Dosta smo se izjašnjavali kako je kogod drugi tio, sad je vrime da se izjašnjavamo kako oćemo. Evo, okupile su se sve bunjevačke institucije oko tog pitanja, a vrime je i da se okupe svi Bunjevci. Na ovom popisu se možmo izborit za prava. Svako ima pravo da bude šta oće, mož kogod i da zaboravi ono što mu je bio dida i kojim je jezikom divanio, al imamo pravo da ne dozvolimo da nas na to tiraje – kazo je Siniša Tikvicki, iz SBB-a, na otvaranju konferencije za štampu.

Ono što je izazvalo najoštriju reakciju članova SBB-a jeste mišanje pojedini katolički svećenika u državne poslove.

– U popis stanovništva, a protivno pravilima, uključiva se i Katolička crkva, el bolje kazano, pojedini svećenici u Subotici. Uticaj crkve je velik, a ona radi ono što, po nama, ni u jednoj normalnoj demokratskoj državi ne bi smila –miša se u državne poslove. Dobili smo pritužbe od Bunjevaca da im je isprid crkve diljen promotivni materijal za popise, a da se Katolička crkva u Subotici od pojedini svećenika naočigled pritvara u hrvatsku crkvu. Jeste, Bunjevci jesu u velikoj miri virnici, katolici, al to ne znači da su Hrvati. Katolici su i Madžari, Nemci, Italijani, al nek kogod proba kazat Madžaru da je Hrvat samo zato što je katolik. Kako se onda to mož radit Bunjevcima. I zašto se virnici iz crkve ispraćaju pismom „Kraljice majko svih Hrvata“, jel tog ima i kad je misa, na primer, na Madžarskom? Već smo se obraćali državnim organima, a obratićemo im se opet, jer Bunjevci jesu katolici, al to ne znači da su Hrvati, jel ni crkva nije Hrvatska – kazo je, izmed ostalog, Bajić.

Očigledan primer pokušaja asimilacije Bunjevaca je i Dužijanca koja ni blizu nije bila gradska.

– Jedan praznik Bunjevaca je pritvoren u crkveno-hrvatsku manifestaciju uz pomoć Demokratske stranke. Ljudi koji su redovno dolazili na Dužijancu sada su razočarani, divani se se  hrvatskim jezikom, ulažu se sve veća sridstva, a ljudi je sve manje. Zašto? Zato što štogod što prirodno, ne mož da prođe. S druge strane, raduje me što je, bez obzira na to što je gradska Dužijanca održana 14. avgusta, Dužijanca, ko nacionalni praznik Bunjevaca, održana 15. avgusta, bila možda i najlipša dosad. Jeste, finansijski ne možmo da se mirimo, ne dobijamo sridstva ko drugi, al zato možmo bit ponosni na ono što smo napravili – istako je Dragan Kopunović, isprid SBB-a.

Nepravilnosti oko instruktora

Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, je upozorio na broje nepravilnosti pri određivanju instruktora i popisivača prid popis stanovništva.

– Čitava ujdurma je prisutna naročito u Subotici, za 91 misto instruktora prijavilo se skoro 1.000 Subotičana. Dva su razloga za to, velika želja građana, naročito oni nezaposleni da dođu do kojeg dinara, a druga je ponovo stranački uticaj na državni poso. Pripovidali su bajke da će pridnost imat mladi koji su visoko obrazovani, a koji nemaje poso, no, situacja je drukčija, na listi je ogroman broj pripadnika stranaka. Kad stranački aktivista uđe u kuću, ko garantuje da neće izvestit centralu, pa da stranke ovo neće koristit za formiranje svoji baza podataka. Ovo je posebno značajno za Suboticu, zbog pitanja Hrvata i Bunjevaca, jer se bojimo da će bit pritisaka. Pozivamo Rodoljuba Šabića, poverenika za zaštitu podataka, da povede računa o tom, a tražimo da se stranački činovnici izbace sa lista. Nije kasno da se to i sad napravi, ko što je bio slučaj u Novom Sadu. Pouzdano znamo da su visoko rangirani opštinski činovnici koji imaju završenu tek sridnju škulu, a da mladi, nezaspoleni s zavrešnim fakultetom nisu prošli. Javno pozivamo sve popisivače da paze šta rade, imaćemo štab za kontrolu, obratićemo se ljudima da nam prijave svaki slučaj di im budu savitovali da se ne mogu upisat ko Bunjevci. Zahtivaćemo da ovog puta oni koji budu tako radili odgovaraju, pa nek su i činovnici pod patronatom partija i opštine – dodo je Bajić.

N.S.    

Nov kruv na astalu

   Ko i prithodni godina, Bunjevački nacionalni savit je u ponediljak, 15. avgusta, obilužio Dužijancu, jedan od svoja 4 nacionalna praznika. U Velikoj vićnici Gradske kuće, koja je bila tisna da primi sve positioce, svečanost je počela intoniranjom himne Srbije i bunjevačke svečane pisme, a zatim je uslidio najsvečaniji trenutak, pridavanje kruva od novog žita i krune ispletene od slame pridsidniku Bunjevačkog nacionalnog saveta Branku Pokorniću. Njega su pridali ovogodišnji bandaš i bandašica Tatjana Jaramazović i Branislav Kujundžić, iz Tavankuta, a nji su pratili somborski bandaš i bandašica Silvija Sekereš i Vinko Liščević.

   Primajuć kruv Pokornić je zafalio svima koji su učestvovali u velikom poslu oko žita i izno podatke oko običaja dužijance med Bunjevcima. Pridsidnik Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog savita mr Suzana Kujundžić Ostojić je podsitila na jednovikovnu tradiciju organizovanja proslave dužijance, ko i kako je prija tog sve počelo na salašima, da bi na kraju istakla kako su nam naši prici ostavili da čuvamo tradiciju Bunjevaca, a to se odnosi i na pridstojeći popis stanovništa di ćemo pod nacionalnost navest - Bunjevac, a pod maternji jezik - bunjevački.

   Med gostima bio je gradonačelnik Saša Vučinić, koji je sa posebnim uvažavanjom divanio o Bunjevcima i bunjevačkom prazniku Dužijanci. Čestitajuć praznik kazo je da pozdravlja ponovno jedinstvo med Bunjevcima, što je publika pozdravila burnim aplauzom.

   Nuz brojne goste i domaćine, bunjevačke institucije iz Subotice, okolni naselja i Sombora, u muzičkom dilu programa nastupili su Bunjevački kulturni centar Subotica, folklorni ansambl, i tamburaška banda „Boemi“ iz Tavankuta. Pročitani su stihovi Matije Dulića o dužijanci .

Triba kazat da je ove godine po prvi put povorka od sto obučeni parova Bunjevaca u nošnji krenila od Bunjevačke matice prija svečanosti u Gradskoj kući prošla kroz centar grada, di su odigrali par bunjevački igara, i tako privukli poglede prolaznika. Posebno svečan momenat je bio kad su čelnici bunjevačkog nacionalnog savita, na čelu s Brankom Pokornićom, položili vinac isprid biste Blaška Rajića, da bi posli tog krenili u vićnicu na svečanu akademiju.

   Iako je Dužijanca izvorni bunjevački običaj, Bunjevački nacionalni savit nije imo ništa protiv da se Dužijanca obilužava i ko turistička manifestacija u organizaciji grada, al je ta, takozvana gradska Dužijanca, čija je završna svečanost bila 14. avgusta, na očigled svi građana pritvorena u hrvatsko- crkvenu manifestaciju, koja je po već viđenom scenariju zloupotribljena u političke svrhe i na osporavanje prava Bunjevcima na sopstveno ime i jezik.

Fotografije sa Dana Dužijance možte pogledat ovde.