Proslava u čast novog žita

Po dobroj staroj tradiciji povorka se skupila u restoranu „Fijaker stari” otkaleg je prodefilovala Somborom. Posli svete mise i pridavanja kruva gradonačelniku Nemanji Deliću slavlje nastavljeno u „Bunjevačkoj kući”

   Završna žetelačka svečanost-bunjevačka Dužionica u Somboru održana je u dva dana 30. i 31. jula. Parada lipi nošnji i prigodan kulturno umitnički program pripravljen je za subotu, 30. jula, kad su glavnim sokakom somborskim risarsku paradu opravili gosti, momci i divojke iz BKC „Subotica”, BKC „Tavankut”, BKC „Bajmok”, OKUD „Sonta” i ko domaćini risari „Bunjevačkog kola” i GKUD-a „Ravangrad”. Veseli i nasmijani u prilipim bunjevačkim, šokačkim i bačkim nošnjama, mladi su ulipšali subotnje poslipodne u Somboru i okupili somborsku publiku.

   U Atrijumu stare varoške kuće pripravljen je prigodan program u kojem su učešće uzeli mali recitatori i mladi pisnici s pismama na temu žetve i Dužionice. Za lipo izvorno bunjevačko igranje zaduženi su bili domaćini iz GKUD-a „Ravangrad” koji će, u godini kad proslavljaje svoj 10. rođendan, s izvornim bunjevačkim igrama učestvovat na pokrajinskoj smotri narodnog stvaralaštva u Vrbasu, krajom septembra miseca.
   Nuz zvuke tamburica TS „ Somborski bećari” svi učesnici Dužionice prikazali su svoju lipu nošnju, a žiri kojem su pridsidavali Magdalena Nikačev i Miroslav Vojnić Hajduk izabrali su najlipše nošnje. Uzimajuć u obzir: originalnost, izvornost, držanje i lipotu nošnje, za najlipšu žensku nošnju te večeri proglasita je Aleksandra Nišević iz BKC „Subotica” a najlipšu mušku nošnju nosio je Branislav Kujundžić, takođe iz BKC „Subotica”, specijalna nagrada za originalnost izvorne šokačke nošnje dodiljena je pridsidniku OKUD „Sonta” Milošu Vodeničaru. Pridstavljeni su i ovogodišnje centralne ličnosti Dužionice, bandaš Vinko Liščević i bandašica Silvija Sekereš, koji su okićeni perlicama i ukrasima slamarske sekcije. Slamarske umitnice su i ove večeri prikazale dio svojih radova u foajeu Varoške kuće. Ovo veče je završeno još lipšim druženjem mladi do kasni sati.

   U nedilju, 31. jula, mnoštvo gostivi „Bunjevčkog kola”, već tradicionalno okupilo se u gradskom parku i restoranu „Fijaker stari”. Obilužje svake somborske bunjevačke Dužionice, pa i ove, jeste parada fijakera i konja koji su poneli učesnike i goste na svetu misu u crkvi Sv. Trojstva. Posvetit kruv i kruna pridati su gradonačelniku somborske varoši Nemanji Deliću. Svečanost je nastavljena u Bunjevačkoj kući, koju je osim gradonačelnika Delića, svojim prisustvom uveličo zaminik gradonačelnika Veljko Stojnović i potpridsidnik Skupštine Vojvodine i pridsidnik Skupštine grada Siniša Lazić. Gosti bunjevačke Dužionice u Somboru su bili: pridsidnik Nacionalnog savita Branko Pokornić, pridsidnica izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog savita Suzana Kujundžić - Ostojić, pridsidnik „Bunjevačke Matice” Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke stranke Vojvodine Branko Francišković, direktor NIU „BIC-a” Mirko Bajić i mnogi drugi ugledni gosti i prijatelji „Bunjevačkog kola”.
   Prije svečane užne, sve goste je pozdravio pridsidnik Bunjevačkog kola Dejan Parčetić a počasni pridsidnik Đuro Bošnjak je u pozdravnim ričima podsitio da je tačno prije 90 godina „Bunjevačko kolo održalo” svoju prvu Dužionicu, svečano na fijakerima, onako kako se i danas obilužava završetak žetveni svečanosti.
   Uz dobre tamburaše TS „Đuvegije”, dobro raspoloženje, igru i pismu veselje je potrajalo do večernji sati. Srićni i zadovoljni domaćini svoje goste su ispratili punog srca s željom da nas još više bude na slidećoj Dužionici.

R. Parčetić     

Fotografije sa Dužionice možte pogledat ovde.

Bunjevačka stranka Vojvodine

  U osićaju da postoji, po njima privelik broj Bunjevaca, koji još nisu asimilirani i koji ne dozvoljavaje da ji prisvajaje u članku „Nastavak Miloševićeve politike”, (Hrvatska riječ od 15. 6.2011.godine), pridsidnika HNV dr Slavena Bačića, želi se i dalje vriđat bunjevački narod i pridsidnica Skupštine Republike Srbije na različite načine.
   Bunjevci su postojali daleko prija Miloševića, i ne znam šta se oće kazat pod tim da pridsidnica Skupštine vodi „Miloševićevu” politiku.Jel se želi napravit zabrana da pridsidnica Skupštine Srbije primi pridsidnika BNS (Bunjevačkog nacionalnog savita), el je pridsidniku HNV (Hrvatskog nacionalnog vijeća) krivo što nije pimila njega?
   Pa valjdar je normalno da u demokratskom okruženju i svaćanju demokratije pridsidnik Nacionalnog savita nike nacionalne manjine mož razgovarat s pridsidnikom Skupštine Republike Srbije. I još jedared, za one kojima triba ponavljat, u Republiki Srbiji Bunjevci imaje status nacionalne manjine, sviđalo se to kome el ne.

   Vrlo dobro ostim stalne pritiske, stalnu težnju za asimilacijom Bunjevaca u Hrvate, al Bunjevci to ne žele. Održali smo se ko Bunjevci i taj duv se u nama ne mož ugasit, (ima, na žalost, jedan dio koji misli zato što je uzo drugo poriklo da je bolji, lipči, pametniji...).
   U prošlim vrimenima takozvano „bunjevačko pitanje”, tušta je razmatrano a virujem da će bit i novi činjenica, al i falsifikata. No, ne želim o tom prognozirat.
   Bili bi mi, Bunjevci, zdravo zadovoljni kad bi nas „veliki stručnjaci istorije, kulture, prava” i još kojčega ostavili da u okviru Republike Srbije živimo i ostvarivamo naša prava ko Bunjevci. Mi njima ne osporavamo pravo da budu Hrvati, da imaje niki nov jezik, kojim se ode nije kadgod divanilo i koji mi velikim dilom ne razumimo, da imaje svoju kulturu, škule itd. Mi u Bunjevačkoj stranki Vojvodine znamo da smo jedan narod - Bunjevci, i da se od Bunjevaca nikad nećemo sramotit ni odrodit.

Pridsidnik BSV              
Mr Branko Francišković      

Zlatna plaketa za BKC „Subotica”

Svake godine u junu misecu, u Primorskom, gradiću u Bugarskoj, održava se Festival folklora mladi. Ove godine on je održan po deveti put, a Bunjevački kulturni centar iz Subotice je njegov redovni učesnik

   Bunjevački kulturni centar iz Subotice provo je zadnje dane juna, tačnije od 23. do 30. juna, u Primorskom, na obali Crnog mora u Bugarskoj, di je i ove godine održan IX Festival folklora mladi 2011. Po ričima njegovog umitničkog rukovodioca Miroslava Vojnić Hajduka Marače, na ovogodišnjem festivalu učestvovo je velik broj učesnika iz cile Evrope, digod oko četrdeset ansambala iz priko dvadest  zemalja.

   Ono što BKC mož sebi stavit ko znak fale je osvajanje zlatne plakete, osmi put zaredom.
– Festival je izuzetno zahtivan, pogotovo kad se ima u vidu ko sve učestvuje, odnosno kaki sve ansambli učestvuju na njemu. U poplavi balkanski festivala, ovaj festival u pravom smislu te riči jeste evropski festival, jel iza njeg stoji Ministarstvo za kulturu Republike Bugarske, a sam festival je od prija tri godina priuzela Fondacija Evropa. Pridsidnik festivala je doajen bugarskog folklora i jedan od najveći živi koreografa u Evropi prof. dr Ivan Todorov. Koliko festival znači za sve, najbolje pokaziva što se uvik prijavi daleko više društava neg što ovaj festival mož primit, a kad se uzme u obzir da učestvuju folklorni ansambli iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, iz svi bivši sovjetski republika, onda je jasno o kakom se kvalitetu radi.

   Pored tog što je naš sagovornik redovni učesnik ovog festivala, on je i selektor za ansamble iz Srbije. Radi što boljeg pridstavljanja Bunjevaca, tio je uključit još bunjevački institucija.
– Ove godine tili smo uključit i mlad tamburaški orkestar iz Sombora, Somborske bećare, al na žalost, kako sam ja informisan, ni jedan projekat Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora nije prošo u njevom gradu i momci nisu uspili obezbidit novce za učešće na festivalu. To je jedna velika tragedija jel su oni imali veliku želju da učestvuju na festivalu, pa su čak počeli priređivat i samostalne koncerte, al ipak nisu uspili obezbidit sridstva. Ja se nadam da ćemo na godinu ipak ić zajedno, pa da pridstave i svoj rad, jel mislim da su momci to zaslužili.

   Miroslav Vojnić Hajduk Marača je od kolega koreografa dobio zlatnu medalju, koja mu, kako je i sam kazo, znači više neg bilo šta drugo, jel je to svojevrsno priznanje kolega koreografa. Od kako je prija tri godine festival priuzela Fondacija Evropa on više nema konkursni karakter. Iako pravog takmičenja nema, postoji određeno rangiranje:
– U okviru samog festivala postoji nikoliko dilova priko koji se folklorna društva pridstavljaje. Pored klasičnog pridstavljanja na pozornici putom spletova, postoji i izbor Mis i Mini Mis festivala. Na ovom dilu pridstvljanja divojke se oblače u nošnju svoje zemlje i pridstvaljaju je, a dal je to pisma, igra el štogod drugo to same biraje, al je potribno da znadu i štogod o drugim zemljama ako ji žiri zapita. Za mlade postoje i aktivnosti na samoj plaži i sve se to boduje. Ono što je možda i najvažnije kad divanimo o pridstavljanju zemalja jesu drugarske večeri, na kojima kulturna društva svoju zemlju pridstavljaje folklorom. Te drugarske večeri su bile štogod posebno, jel živa muzika i živa rič daleko se bolje čuju, a to smo uspili zafaljujuć našem orkestru kojim su rukovodili Radovan Popov i Andrej Dimonić. Orkestar se posebno pripremo za ovaj festival, jel su od svi zemalja naučili po koju melodiju i obradovali sve prisutne, pa smo uspili od srpskog napravit pravo internacionalno veče. Bugari su to naše veče nazvali „čudesno veče” – kazo nam je Marača.

   Slideće godine održava se jubilarni deseti festival na bugarskom primorju za koji je BKC već dobio poziv uz jednu iskrenu čestitku za sve ono što su uradili i za ponašanje koje su članovi ovog društva pokazali i ovom prilikom. Za kraj bi bilo važno kazat da su i ove godine ko gosti na festivalu učestvovali i pridstavnici Bunjevaca iz Kaćmara i Gare, a ove godine to su bili Katalin Sep, Joso Kričković i Ivan Zomborčević. Ovaj program realizuje se u okviru projekta saradnje Bunjevaca sa Bunjevcima u Madžarskoj. Pridstavnici BKC-a najavili su da će nagodinu proširit učešće i da će na festivalu učestvovat i drugi bunjevački centri, a posebno Bunjevci iz Madžarske, koji su sa subotičkim centrom učestvovali na ovom festivalu prija par godina.