Nacionalni praznik Bunjevaca

Dan Velike narodne skupštine

1

   Dan Velike narodne skupštine Bunjevački nacionalni savit obilužio je Svečanom akademijom, u petak 23. novembra. Prija 94 godine, 25.11.1918. godine, u Novom Sadu je održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, kad su se Bačka, Banat i Baranja pripojili Kraljevini Srbiji, kasnije Kraljevini SHS.

   O značaju 25. novembra na svečanosti je divanio Milan Stepanović, istoričar iz Sombora, koji je prisutne pobliže upozno s hronologijom dešavanja uoči Velike narodne skupštine, te o značaju Bunjevaca u okviru ti dešavanja. Na Velikoj narodnoj skupštini od 727 poslanika, drugi po brojnosti, posli Srba, bili su Bunjevci, nji 84, a med njima je najveće ovacije prisutni dobio velečasni Blaško Rajić.

   Med velikim brojom zvanica i gostivi, prisutnima su se obratili, najprije Branko Pokornić, pridsidnik BNS, a potom u ime lokalne samouprave Veljko Vojnić, zaminik pridsidnice Skupštine grada Subotica i Dušan Ignjatović, direktor Kacelarije za ljudska i manjinska prava.

U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su profesori Sridnje muzičke škule i vokalno-instrumentalni sastav “Dux”.

Isprid Organizacionog odbora proslave Dana Velike narodne skupštine u Novom Sadu divanio je Zoran Vučević, koji je tom prilikom istako:

- U prilici sam da izrazim veliko zadovoljstvo povodom ovog praznika, bez straha da vi kažete da ste Bunjevci, a mi da kažemo da smo Srbi. Nikad niko ne može i ne sme da zaboravi vaš istorijski doprinos za nastanak države Srba, koja je u to vreme bila u dosta teškoj istorijskoj poziciji. Hrabri Bunjevci, onih 84, doprineli su da se izađe iz Austro-ugarske i da se stvori jedna nova država. Morate biti ponosni što ste konstitutivni narod, i što ste se očuvali, i morate da zahtevate i da se borite za sve vaše narodne interese, a mi kao većinski narod moramo to da podržimo i da budemo uvek sa vama. Nema tih reči kojima bi se bunjevačkom narodu mogli zahvaliti za sve ono što su uradili u to vreme i treba da se dobro zamislimo kakvi su to bili ljudi, Bunjevci, koji su onda mogli da se odluče na jedan takav velik istorijski događaj. To su bili pravi ljudi, veliki ljudi, koji se imali preciznu istorijsku viziju kako će i gde živeti.

 

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali

 

BKC „Bajmok“

Bal za Svetu Katu

10

   Već po tradiciji, u okviru obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca, Dana Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine, Bunjevački kulturni centar „Bajmok“organizuje i Bal za Svetu Katu. Tako je ove godine, osmi put zaredom, u prostorijama KPD „Jedinstvo-Eđšeg“ u Bajmoku održan i prigodan kulturno umitnički program, di su nastupila dica iz BKC „Tavankut“, tamburaški ansambl „Boemi“ i vokalna solistkinja Tamara Babić.

Svoja sićanja o Svetoj Kati ispripovidala je glumica amaterka Kata Marganić, a sve Kate su za imendan dobile prigodan poklon od organizatora. Nuz cilovečernju zabavu i pivčiji paprikaš, i oni mlađi su imali priliku da osite duh kadgodašnji vrimena.

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali

 

UG "Bunjevci"

Pridstavili svoj prvi zbornik

 

5   U utorak, 20. novembra, prostorije Bunjevačke matice ugostile su zainteresovane na pridstavljanje prvog Zbornika za kulturu i društvena pitanja Bunjevaca, pod nazivom „Bunjevački prigled“ u izdanju Udruženja građana „Bunjevci“ iz Novog Sada.

Udruženje postoji nepune tri godine, a osnovali su ga Bunjevci koji žive u Novom Sadu. Želja im je bila da i tamo aktiviraju Bunjevce, a prvenstveno bunjevačku omladinu koja studira u toj varoši. Po ričima pridsidnika UG „Bunjevci“, dr Aleksandra Raiča, udruženje broji desetak visokoobrazovani članova, a osnovni problem je u nedostatku prostorija za aktivno obavljanje delatnosti.

Svoje viđenje „Bunjevačkog prigleda“ dao je Joso Poljaković, dugogodišnji novinar i urednik televizijske emisije „Spektar“, koji je istako da je od velike važnosti da udruženje nastavi sa ovom vrstom izdavaštva.

Kad je rič o sadržaju knjige, podpridsidnica UG „Bunjevci“, mr Suzana Kujundžić Ostojić istakla je da je on raznovrsan i drugčiji od onog na šta su čitaoci bunjevački izdanja navikli, jel ovog puta u pitanju je sadržina memoarskog tipa.

 

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali