Na konferenciji za štampu Bunjevačkog nacionalnog savita, koja je održana 18. novembra, o zahtivu da se ispita upis građana koji su se izjasnili ko Bunjevci u birački spisak Hrvata, po prijavi koja je podneta Rodoljubu Šabiću, povireniku za informacije od javnog značaja, do danas nije ništa učinjeno, divanio je Mirko Bajić, član BNS-a.

- Problem koji sam po sebi ne bi tribo da ima formu problema i ja ću ga postaviti u okvir nečeg što Nacionalni savit permanentno radi, jeste upis u birački spisak bunjevačke nacionalne manjine. Mi i dalje pozivamo Bunjevce da se upisuju u birački spisak, jel ovaj poso nije završen.

- U pogledu upisa u birački spisak bilo je problema i ranije, uoči izbora 9. marta. Mi u BNS-u, sićate se, javno smo se protivili tom da upis u birački spisak rade i političke stranke. To je štogod što država, po nama, nije dobro postavila, i da je time omogućila veliki broj manipulacija upisa u biračke spiskove, ne jedne nacionalne manjine, neg svi nacionalni manjina. To je pitanje koje triba da se rešava na nivou države, i ministar Svetozar Čiplić triba da odgovara na ovo pitanje. On je ode u Subotici na naše protivljenje javno reko: „Legitimno je da političke stranke vrše upise u biračke spiskove”. Poslidica tog jeste da je bilo puno oni koji su se javljali u svim nacionalnim zajednicama, pa i bunjevačkoj, da su upisivani mimo svoje volje, i da su saznanje o tom sticali tek kad su dobili rišenje u koji spisak su upisani. Na moj zahtiv bio sam pozvan isprid Bunjevačkog nacionalnog savita u kancelariju povirenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, i imo sam priliku da odnesem konkretne slučajove građana koji su se javili u BNS i dali podatke koja stranka ji je kontaktirala, šta su dali toj stranki, a di su na kraju upisani. Rič je o 7-8 slučajova di su građani dali izjavu da su Bunjevci, a da su upisani u hrvatski birački spisak. To je štogod što ne smi da ostane da se ne istraži. Da pojedinac bude upisan u birački spisak kogod mora da posiduje podatke o njemu, il ji je taj građanin kome dao. Mi smo već ukazali na to da pojedine stranke očigledno imaje evidenciju o nikim građanima brez tog da oni to znaju. To je suprotno zakonu i to je štogod čime upravo kabinet Rodljuba Šabića triba da se bavi. Mi nemamo saznanja da je na tom polju bilo šta urađeno.

Mirko Bajić je zatim objasnio da je ovo jako važno zato da se ne bi iste stvari događale slideće godine kad se planira popis stanovništva.

- Javljaje nam se niki ljudi da se radi na tom polju štogod. Naime, više desetina ljudi je ovi dana bilo pozvano prid istražnog sudiju da da određene podatke o upisu u birački spisak. To je stvar koju mi pozdravljamo i želimo da taj postupak bude završen i da se kaže na koji način su pojedinci koji su se žalili bili upisani, ko ji je upiso na taj birački spisak, al naravno, tražimo da se to uradi i prema svim nacionalnim manjinama, da se to, ne daj bože, radi samo u odnosu na bunjevačku nacionalnu manjinu, jel bi to onda imalo sasvim drugu konotaciju. Mi želimo da pomognemo da se take manipulacije građana u buduće ne dešavaju.

- Tražimo i pismeno od Rodoljuba Šabića da kaže šta je sa onim imenima koja smo pridali. Taki ljudi po našem saznanju nisu pozvani prid istražnog sudiju. Isto tako tražimo da se nikad više ne dozvoli da se političke stranke mišaje u popise. Mi smo tražili da inspekcije prikontrolišu stranke i da vide njevu evidenciju, jel oni ne smidu imat evidenciju oni koji nisu članovi njeve stranke, a imadu. To smo dokazali dokumentima koje smo pridali – kazo je Mirko Bajić.    

U razgovoru sa ministrom Svetozarom Čiplićom kazali smo da Bunjevci nemaje svoju zgradu, a da na Korzou ima zgrada koja je prazna i propada: Dom Vojske. Na drugoj strani mi plaćamo zakupe. Kome je u interesu da bude prazna i da propada, pa da je kogod kupi zabadava? Prvi sprat bi nama bio dovoljan. To je kadgod bio restoran „Jagnje”, vlasništvo Bunjevaca. Čiplić je kazo, ako je to tako kako ja kažem onda će možda Bunjevci dobit taj prostor – kazo je Blaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita.

INTERESOVANJE ZA BUNJEVAČKU RIČ

Novinsko izdavačka ustanova „Bunjevački informativni centar”  učestvovala je na ovogodišnjem  55. Beogradskom sajmu knjiga sa svojim izdanjima koja su ugledala svitlost dana tokom 2010. godine: „Politički život Bunjevaca Vojvodine u Kraljevini SHS 1918 – 1941.”, autora dr Saše Markovića i „Tandrčak i njegovo blago” 2, grupe autora koju je uredila mr Suzana Kujundžić – Ostojić, prikazano je i nikoliko poslidnji brojova „Bunjevački novina” i dičijeg lista „Tandrčak”. Bunjevačka  matica prikazala je knjgu Tamare Babić „Muzička baština Bunjevaca” i „Lipa rič”, grupe autora koju je uredila Ana Popov, ko i novi broj „Riči” internog glasila za nauku, kulturu i stvaralaštvo Bunjevačke matice.  KUD „Bunjevka” prikazala je knjigu o „Bunjevačkom bilom šlingu”  autorke Kate Kuntić. BKC „Bajmok” prikazo je ovogodišnji Festivalski bilten „Bunjevačka ila” 2010,  koji je uredila Nevenka Bašić Palković. I pored činjenice da je 2010. godina bila teška, pored stalni materijalni problema i barijera na konkursima čerez nestandardizovanog bunjevačkog  jezika, radio se popis za birački spisak i izbor novog nacionalnog savita, broj izdati knjiga u ovoj godini nije mali, nit je njeva sadržina zanemariva  po značaju za Bunjevce. Slobodno se mož kazat da je najposićeniji dio štanda Pokrajinskog  sekretarijata za upravu propise i nacionalne manjine s izdanjima na jezicima nacinalni manjina, bio onaj s bunjevačkim izdanjima. Pitanja je bilo razni, od tog ko su i šta su Bunjevci, do stručni pitanja o njevoj istoriji i etnologiji – kazala je Suzana Kujundžić - Ostojić. Bilo je nikoliko zanimljvi sagovornika koji su se zaustavljali pored štanda naši izdanja, iako je oko nji bilo sijaset drugi knjiga. Ima oni koje je zanimalo ko su to Bunjevci, pa do oni koji su o nama znali puno al su tili upotpunit svoja znanja nuz pomoć novi izdanja. Tako je jedan gospodin iz Hercegovine bio posebno zainteresovan za knjigu o političkom životu Bunjevaca. Kako je kazo, o Bunjevcima u Srbiji zna puno, ima puno literature iz te oblasti pa je želi upotpunit s novim izdanjom.  Studenta iz Zagreba je čudilo što „Bunjevačke novine” ne mož kupit u tom gradu, zanimalo ga je i kaka  je saradnja Bunjevaca  i Hrvata u Srbiji. Jedna gospođa, koja se bavi tkanjom, bila je oduševljena kad je dobila na poklon knjigu „Bunjevački bili vez”, koja je izašla iz štampe dan prija otvaranja sajma. Bila je zadivljena  ovom knjigom u kojoj je sve tako detaljno opisano, što se kako ona kaže, vrlo ritko mož nać - naglasila je urednica „Bunjevački novina” Kujundžić - Ostojić. Izdavaštvo kod Bunjevaca, barem ove godine, pokazalo je da ne postoje problemi koji se ne mogu privazić ako se želi radit. Istina, mnoga od ovi dila, ako ne i sva, nastala su u velikoj miri volonterskim radom, sve u cilju da bunjevačka rič ostane zapisana, al rezultati su tu. Ovogodišnji  međunarodni Sajam knjiga u Beogradu bio je 55. po redu. Na njem je učestvovalo 800 izdavača iz zemlje i inostranstva. Prodato je 125.000 ulaznica, a izdato 4.000 pozivnica i 4.300 propusnica.