│ Subota, 20.04.2024. │

„ĐUVR”

Njujork ima Metropoliten, Sankt Peterburg Ermitaž, London ima Britanski muzej, Pariz Luvr, a Osnovna škula „Đuro Salaj" sad ima „Đuvr". U tom muzeju učenici i nastavnici ove škule postavili su prvu izložbu pod nazivom „Knjiga u vrimenu – vrime u knjigi".

Izložba prikaziva istorijat knjige, razvoj knjige, od glineni tablica do savrimenog doba – tablet računara, kindl uređaja, audio-zapisa... Sa ciljom da se dici prinesu znanje o prošlosti, u saradničku nastavu uključio se velik broj nastavnog i nenastavnog osoblja, roditelja, majka i dida, učenika, članova kulturno-umitnički društava i prijatelja škule.

Đaci su na ovom „putovanju" sticali znanja o tragovima prošlosti, mistima di se oni čuvaje, razvijali odgovoran odnos prema kulturnom nasliđu i uviđali značaj prošlosti za bolje razumivanje sadašnjosti. Učili su kroz pripovitku, pismu, igru u narodnim nošnjama, praktičan rad, degustaciju tradicionalni ila i positu muzeju.

Izložba pridstavlja svitsko kulturno, duhovno i umitničko nasliđe. Putovanje započinje „Epom o Gilgamešu", ko najstarijem pronađenom književnom dilu, pa slidi razvoj svitske književnosti priko pojave Gutenbergove štamparije, prvim ričnicima, enciklopedijama, Nobelove nagrade, pa sve do knjige danas. Uporedo sa svitskom, prati se i razvoj srpske pisane riči, od pojave prvi pisama (glagoljice i ćirilice), Miroslavljevog jevanđelja, Dušanovog zakonika, do Dositeja, Vuka, Ive Andrića.

Izložba se mož pofalit pozamašnim brojom eksponata i pokušajom da se prikaže ne samo knjiga u vrimenu, već i cila epoha u kojoj je knjiga nastajala. Izložba je naminjena svima. Pogodna je za najmlađe učenike osnovne škule, al i za sridnjoškulce, pa i za roditelje, al i sve sugrađane, koji su voljni positit „Đuvr". Sve zanteresovane kroz muzej će provest učenici i nastavnici – kustosi.

S. I.

VIDEO PRILOG

│ Ponediljak, 15.04.2024. │

Između dva Uskrsa

U organizaciji UG „Bunjevačko kolo” Sombor i GKUD „Ravangrad” Sombor, u svečanoj sali gradske kuće održana je svečana tribina pod imenom „Između dva Uskrsa”.

Svečanu manifestaciju su svojim prisustvom uveličali pomoćnik gradonačelnika Uroš Buzadžić, direktor Gradskog muzeja David Firanj, podpridsidnik UG „Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak, pridsidnik GKUD-a Ravangrad Milan Božina ko i pridstavnici prijateljski udruženja – Kola srpski sestara, Srpske čitaonice ko i prijatelji-izlagači na priređenom uskršnjem bazaru: sekcija Crvenog krsta u Somboru, sekcija udruženja MNRO-Sombor, Kviling-Pejak-Bački Monoštor, slamarska sekcija Bunjevačkog kola...

Tokom svečanosti čuli su se prigodni tekstovi o običijima i tradiciji uoči i na sam dan Uskrsa kod somborski Bunjevaca i Srba ko i sličnosti i razlike koje ova dva bratska naroda naročito vežu.

U prigodnom muzičkom programu nastupile su pivačka grupa Varošanke i orkestar harmonika Muzičke škule Petar Konjović u Somboru pod stručnim rukovodstvom profesorke Milice Malidžan te solisti na harmoniki - Sara Stanimirović i Kosta Ogrizović.

Na kraju programa, po tradiciji Bunjevačkog kola, direktoru Gradskog muzeja Davidu Firanju, uručeno je unikatno uskršnje jaje rađeno posebnom tehnikom ladnog voskiranja ko poseban dar i dopuna jedinstvene zbirke uskšnji jaja koja se čuva u somborskom gradskom muzeju.

R. P.

FOTOGRAFIJE

│ Petak, 12.04.2024. │

Franjo Mačković vajar

U srcu mirnog Palića, ušuškanog u zelenilo, skriven je vrt Franje Mačkovića, samoukog umitnika čija se dila oslanjaje na mitološka bića, istoriju i inspiraciju. Čarolija ovog mista očarava svakog positioca, dok se u svakoj od Franjini skulptura osića duh njegove posvićenosti i strasti ka umitnosti. Od nedilju dana do tri miseca triba za jedno dilo, a sve zavisi od veličine i poze.

Ko u bajkama, vrt Franje Mačkovića je misto di se susriću mitovi i stvarnost. David visok pet metara, stoji hrabro med bogovima kao što su Ahil, Apolon i Artemida, stvarajuć nezaboravnu scenu koja oduzima dah.

Franjo Mačković nije samo vajar, već i slikar. On je svoj put pronašo kroz glinu i beton, stvarajuć čuda sa svojim rukama. Golijata je pravio tri miseca. Njegovi radovi su više od skulptura - oni su živi dokazi njegove strasti, upornosti i vire u sopstvenu umitnost. Iza svake skulpture se krije pripovitka, koja triba bit ispripovidana.

S. I.