Samostalno prišli cenzus

 


Konferencija za štampu pridstavnika liste „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca”

Samostalno prišli cenzus


 

Nakon održani izbora u Subotici za pridstavnike liste „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca” ima samo razloga za zadovoljstvo. Lista je dobila podršku 3,05% izašli Subotičana, te će u novom sazivu Skupštine Subotice imati dva mandata.

IMG 1140

Ostvarili smo najbolji rezultat od kako samostalno izlazimo na lokalne izbore u Subotici. Mislim da smo jedina lista koja je poboljšala rezultat u takvoj meri da se možemo time pofaliti. Više od 35 posto je povećan rezultat u odnosu na prošle izbore, iako je ukupna izlaznost manja. To je veliki pokazatelj da smo u periodu koji je iza nas dobro radili, da su naši glasači to pripoznali. Kao najvridnije želim da istaknem da smo samostalno, bez ičije pomoći, pod svojim imenom, prišli cenzus od 3% i time se uvrstili u red ozbiljni politički stranaka. Osvojili smo dva mandata, kako se to raspoređuje po Dontovom sistemu. Sa većim ili manjim uspihom smo se zalagali za ostvarivanje prava bunjevačke nacionalne manjine koju mi kao politička stranka Savez bačkih Bunjevaca i kao lista u Skupštini Subotice pridstavljamo – kazo je Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a i prvi na listi.

IMG 1168

Bajić je naglasio rezultat kao dokaz tvrdnji da je bitno na lokalne izbore izlaziti samostalno, pod svojim imenom.

Očigledno je da je to dalo rezultat, da su nas glasači u tom pogledu pripoznali, i to ne samo Bunjevci. Zato fala svima koji su glasali za našu listu, a naša pridnost i vridnost je i to što nas nisu pripoznali samo Bunjevci. Fala i našim bunjevačkim udruženjima, Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine, na ogromnoj podrški da ovaj rezultat bude ovakav.

Apsurdno je, ali je tako, da je podrška birača bila tek nešto manja, lista bi, kao manjinska, imala tri mandata.

U dva pridhodna izborna procesa bili smo te nesriće da smo za 30-40 glasova ostajali bez jednog mandata. Sada smo doživili da smo zbog bar 28 glasova više nemamo treći mandat. Naime, kako smo prešli cenzus od 3%, kao manjinskoj stranci nam u toj slučaju ne pripada koeficijent od 1,35. Da smo ostvarili nešto manje od 3% imali bismo i tri madanta. Za tim ne žalimo, iako bi bilo dobro da imamo treći mandat i odborničku grupu. Mnogo nam je bitnije da smo samostalno prišli cenzus i što smo pripoznati kao ozbiljna politička stranka u našem gradu. Uvek samostalno izlazimo na izbore, bez obzira na mogućnost za boljim uspihom da budemo sa nekim ili nuz nekog na listi. To se pokazalo kao ispravan put. Naša ambicija je da tako idemo na izbore i u budućnosti. Da tako ostvarujemo svoja prava, sa svima onima koji nas pripoznaju i koji priznaju da moramo imati ista prava kao i svi drugi. Zato smo uvik i sarađivali sa vlašću, to je važno, jer smo mi stranka koja pridstavlja manjinu, a koja želi da ostvari prava. To je nemoguće ostvariti preko opozicije. Tako smo se ponašali do sada, tako ćemo i dalje. U novom sazivu Skupštine pružičemo ruku saradnje onima koji će formirati vlast. Ključnu ulogu u tome imaće naši prijatelji iz SNS-a i naši prijatelji iz SVM-a.

IMG 1157

Kako kaže Bajić, neće biti zahtiva za funkcijama, javnim preduzećima, ali će biti oni koji se tiču prava pripadnika bunjevačke zajednice.

Ono bez čega ne prihvatamo saradnju jeste da bunjevačka nacionalna zajednica u Subotici mora da ostvari prava u meri i na način kako to ostvaruju drugi. Ni više, ni manje. U mnogo elemenata, pogotovo kada je reč o kulturi, informisanju i obrazovanju ne dostižemo nivo koji imaju druge zajednice srazmerno našoj brojčanoj veličini.

Prvi korak u toj borbi sledi uskoro, po formiranju novog saziva Skupštine Subotice.

Ono što do sada nije urađeno jeste da se u Subotici i faktički prihvati da Bunjevci imaju svoj jezik. To znači da bunjevački jezik mora biti u Statutu Subotice. To smo u kampanji obećali i to ćemo prvo tražiti da se sprovede, jer je to zakonska potreba. Zakon je uredio da u svakom naseljenom mistu gde je više od 15% pripadnika nacionalne manjine mora biti prava na službenu upotrebu jezika, kroz nazive naselja, imena ulica... U šest naseljenih mista u Subotici je po poslednjem popisu više od 15% Bunjevaca, na nekima i više od 30%. Ni u jednom to nije pripoznato onako kako to zakon nalaže. U Statut Subotice mora da uđe i bunjevački jezik. Zakon mora da se poštuje, pridložićemo promenu Statuta Subotice, a podsitiću samo sve, naročito Bunjevce, da je prvi Statut Subotice pisan na bunjevačkom - to je istorijska činjenica – naglasio je Bajić.

IMG 1175

Po prvi put u odborničkim klupama u Subotici biće i Dragan Kopunović, drugi sa liste „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca”

Fala svim Bunjevcima i svima ostalima koji su pripoznali našu listu i dali nam povirenje. Najvažnije je što se veliki trud nas sa liste i van liste isplatio. Svi oni su dali veliki doprinos za ovakav rezultat. Ponosan sam što ću biti odbornik u Skupštini Subotice, čast i obaveza. Obećavam da ću raditi u interesu Bunjevaca, ali i svi drugi ljudi koji žive u ovom našem lipom gradu – naglasio je Kopunović.

 


GALERIJA FOTOGRAFIJA


VIDEO PRILOG: BMC


 

Bunjevački u sridnjim škulama ko fakultativni predmet

 


Bunjevački u sridnjim škulama
ko fakultativni predmet

│ Izvor: BMC │ Četvrtak, 11.06.2020. │


 

Kako je to najavljeno na konferenciji za medije, od naredne škulske godine učenike sridnji škula čeka mogućnost izučavanja bunjevačkog, ko fakultativnog predmeta.

IMG 0324

Za nas je to velika stvar, jel je prošlo 100 godina od kako je bunjevački bio u sridnjim škulama. Ovaj predmet mogu odabrat oni koji se izjašnjavaje ko Bunjevci, naravno i svi oni koji bi želili o našoj kulturi, jeziku i običajima saznat štogod više. Predmet je fakultativni, a to znači da ga mogu odabrat slobodno, kroz ankete koje su u toku u svim sridnjim škulama u Subotici i Somboru, kako oni koji upisivaje prvi razred sridnji škule, tako i oni čije je škulovanje već u toku. Nadam se da će oni koji budu izabrali ovaj predmet bit što više – kazala je, izmed ostalog, dr Suzana Kujundžić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine,pa nastavila:

Za učenike koji su nadareni organizovaćemo razne tribine, sastanke, sa tematikom vezanim za mlade ljude. Onima kojima određeni predmeti iđu slabije, osmislili smo podršku u učenju, prija svega kroz informatiku, engleski jezik, i druge predmete koliko budemo mogli. Onima koji planiraje upisat fakultet trudićemo se pružit i podršku tokom studija. Virujem kako će bit sve više oni koji će, kako godine budu prolazile, tit pomoć našim mladim ljudima u smislu zaposlenja, pronalaska puta...

IMG 0329

Prema ričima Jadranke Tikvicki, pridsidnice Odbora za obrazovanje u NSBNM, al i jednog od budući pridavača u sridnjim škulama, sastavljen je nastavni plan i program, a privodi se kraju rad na nastavnom materijalu.

IMG 0340

Ovo je kreativan predmet koji, osim književnosti, uključuje i našu nacionalnu kulturu. Nudi tušta budućim đacima, istraživački rad, zanimljive teme. Daćemo im podršku kako bi radili na sebi. Sridnje škule su dobile ankete, a do kraja juna, el početka jula, očekivamo povratnu informaciju o broju zainteresovane dice, a ne bi bilo loše na početku škulske godine ponudit doanketiranje – dodala je pridsidnica Odbora za obrazovanje u NSBNM.

 


GALERIJA FOTOGRAFIJA



 

 

Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca

 


Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca

│ Izvor: BMC Sombor │ Petak, 05.06.2020. │


 

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru ove godine odobren je projekat pod nazivom „Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca“ nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i biće realizovan u saradnji sa savitom i pridsidnicom dr Suzanom Kujundžić Ostojić.

DSC08127

Rukovodilac projekta profesor dr Nataša Branković ukazala je na predmet istraživanja projekta, „Pedagoški fakultet već godinama sarađuje sa NSBNM i mi kroz naš izborni predmet koji imamo za naše buduće učitelje omogućavamo dodatne kompetencije studentima za izvođenje izbornog predmeta u osnovnoj školi. Mi smo kroz ovaj projekat naime zamislili da ispitamo uticaj izbornog predmeta pod nazivom Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture na formiranje etno-kulturalnog identiteta Bunjevaca, odnosno učenika koji su pripadnici bunjevačke nacionalne manjine“.

Istraživački tim čine profesor dr Aleksandar Petojević i docent dr Marija Bošnjak Stepanović koja je istakla sadržaj istraživanja projekta. „Projekat je zamišljen tako da se uključe učenici, pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji pohađaju osnovnu školu od prvog do osmog razreda u subotičkoj i somborskoj opštini. Osim učenika koji pohađaju taj izborni predmet u istraživanje će biti obuhvaćeni i pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji nisu pohađali ovaj izborni predmet. Naime želimo da utvrdimo da li postoje razlike i u kojoj meri su one izražene između onih učenika koji su obrazovnim sistemom bili obuhvaćeni kad je u pitanju učenje i poučavanje o običajima, jeziku, identitetu i poreklu Bunjevaca i onih koji nisu bili obuhvaćeni tom vrstom obrazovanja.“

DSC08124

U anketi, koja će bit oblikovana kao instrument istraživanja u ovom projektu, biće obuhvaćeni segmenti o običajima, jeziku, kulturi, načinu života i tradicionalnim vridnostima bunjevačke nacionalne manjine. U okviru istraživanja biće vršena komparacija rezultata prije svega prema tome dal su učenici pohađali il ne ovaj izborni predmet, odnosno koliki je domet i uticaj nastave navedenog izbornog predmeta na etno-kulturni identitet učenika. Komparacija će se vršit i prema još nekim parametrima kao što su: pol, broj godina pohađanja izbornog predmeta, kao i urbana ili ruralna sredina iz koje potiču ispitanici. Realizacija projekta planira se od septembra miseca, obrada podataka tokom zimskog perioda a rezutate bi objavili tokom prolića 2021. godine.

DSC08130

Posli petnajst godina koliko se pridaje predmet Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim škulama, bilo bi dobro da vidimo šta je ono što smo uradili i šta je ono što još priostaje da se uradi. Ako pogledamo za tih petnajst godina, bliže deset iljada đaka je prošlo kroz ovaj predmet i bilo bi dobro da se suočimo sa efektima tog šta je to što smo uradili, jer posli toliko godina očekiva nas verovatno i dalje i drugo. Sam koncept istraživanja, na koji način triba da bude, tribo bi da pruži brojne informacije koje su nama potribne ko određena vrsta odjeka onog što smo mi za ovo vrime radili s jedne strane i Pedagoškom fakultetu, odnosno ovom projektu s druge strane“, istakla je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić.

DSC08115

Još jedan od ciljova istraživanja je i utvrđivanje postojanja motivacije za nastavak obrazovanja u oblasti izučavanja bunjevačkog jezika sa elementima nacionalne kulture u sridnjoškolskom obrazovanju. Kako je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić navela, ove godine bunjevački se nudi prvi put u sridnjim škulama, te je svakako ovo jedan dobar putokaz kojim putom triba ići dalje.