Društvo, kultura, umitnost

BUNJEVAČKI KULTURNI CENTAR IZ SUBOTICE VRATIO SE PROŠLOG MISECA S IX FESTIVALA FOLKLORA MLADI

Zlatna plaketa za BKC „Subotica”

Svake godine u junu misecu, u Primorskom, gradiću u Bugarskoj, održava se Festival folklora mladi. Ove godine on je održan po deveti put, a Bunjevački kulturni centar iz Subotice je njegov redovni učesnik


Ekipa_BKC_Subotica    Bunjevački kulturni centar iz Subotice provo je zadnje dane juna, tačnije od 23. do 30. juna, u Primorskom, na obali Crnog mora u Bugarskoj, di je i ove godine održan IX Festival folklora mladi 2011. Po ričima njegovog umitničkog rukovodioca Miroslava Vojnić Hajduka Marače, na ovogodišnjem festivalu učestvovo je velik broj učesnika iz cile Evrope, digod oko četrdeset ansambala iz priko dvadest  zemalja.

   Ono što BKC mož sebi stavit ko znak fale je osvajanje zlatne plakete, osmi put zaredom.
Festival je izuzetno zahtivan, pogotovo kad se ima u vidu ko sve učestvuje, odnosno kaki sve ansambli učestvuju na njemu. U poplavi balkanski festivala, ovaj festival u pravom smislu te riči jeste evropski festival, jel iza njeg stoji Ministarstvo za kulturu Republike Bugarske, a sam festival je od prija tri godina priuzela Fondacija Evropa. Pridsidnik festivala je doajen bugarskog folklora i jedan od najveći živi koreografa u Evropi prof. dr Ivan Todorov. Koliko festival znači za sve, najbolje pokaziva što se uvik prijavi daleko više društava neg što ovaj festival mož primit, a kad se uzme u obzir da učestvuju folklorni ansambli iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, iz svi bivši sovjetski republika, onda je jasno o kakom se kvalitetu radi.

   Pored tog što je naš sagovornik redovni učesnik ovog festivala, on je i selektor za ansamble iz Srbije. Radi što boljeg pridstavljanja Bunjevaca, tio je uključit još bunjevački institucija.
Ove godine tili smo uključit i mlad tamburaški orkestar iz Sombora, Somborske bećare, al na žalost, kako sam ja informisan, ni jedan projekat Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora nije prošo u njevom gradu i momci nisu uspili obezbidit novce za učešće na festivalu. To je jedna velika tragedija jel su oni imali veliku želju da učestvuju na festivalu, pa su čak počeli priređivat i samostalne koncerte, al ipak nisu uspili obezbidit sridstva. Ja se nadam da ćemo na godinu ipak ić zajedno, pa da pridstave i svoj rad, jel mislim da su momci to zaslužili.

   Miroslav Vojnić Hajduk Marača je od kolega koreografa dobio zlatnu medalju, koja mu, kako je i sam kazo, znači više neg bilo šta drugo, jel je to svojevrsno priznanje kolega koreografa. Od kako je prija tri godine festival priuzela Fondacija Evropa on više nema konkursni karakter. Iako pravog takmičenja nema, postoji određeno rangiranje:
U okviru samog festivala postoji nikoliko dilova priko koji se folklorna društva pridstavljaje. Pored klasičnog pridstavljanja na pozornici putom spletova, postoji i izbor Mis i Mini Mis festivala. Na ovom dilu pridstvljanja divojke se oblače u nošnju svoje zemlje i pridstvaljaju je, a dal je to pisma, igra el štogod drugo to same biraje, al je potribno da znadu i štogod o drugim zemljama ako ji žiri zapita. Za mlade postoje i aktivnosti na samoj plaži i sve se to boduje. Ono što je možda i najvažnije kad divanimo o pridstavljanju zemalja jesu drugarske večeri, na kojima kulturna društva svoju zemlju pridstavljaje folklorom. Te drugarske večeri su bile štogod posebno, jel živa muzika i živa rič daleko se bolje čuju, a to smo uspili zafaljujuć našem orkestru kojim su rukovodili Radovan Popov i Andrej Dimonić. Orkestar se posebno pripremo za ovaj festival, jel su od svi zemalja naučili po koju melodiju i obradovali sve prisutne, pa smo uspili od srpskog napravit pravo internacionalno veče. Bugari su to naše veče nazvali „čudesno veče” – kazo nam je Marača.

   Slideće godine održava se jubilarni deseti festival na bugarskom primorju za koji je BKC već dobio poziv uz jednu iskrenu čestitku za sve ono što su uradili i za ponašanje koje su članovi ovog društva pokazali i ovom prilikom. Za kraj bi bilo važno kazat da su i ove godine ko gosti na festivalu učestvovali i pridstavnici Bunjevaca iz Kaćmara i Gare, a ove godine to su bili Katalin Sep, Joso Kričković i Ivan Zomborčević. Ovaj program realizuje se u okviru projekta saradnje Bunjevaca sa Bunjevcima u Madžarskoj. Pridstavnici BKC-a najavili su da će nagodinu proširit učešće i da će na festivalu učestvovat i drugi bunjevački centri, a posebno Bunjevci iz Madžarske, koji su sa subotičkim centrom učestvovali na ovom festivalu prija par godina.

 

RIČI ZA BUDUĆNOST

Četvrti konkurs okupio pedeset i pet učesnika koji su žiriju pridali osamdesetak radova. Dičiji radovi dokaz su da bunjevački jezik i dalje živi. Specijalna nagrada za Stevu Proročića

Rici_za_buducnost_02Rici_za_buducnost_03

Rici_za_buducnost_01   Ako je sudit po onom što smo vidili u subotu, 21. maja, u Bunjevačkoj matici, nema nevolje za bunjevački jezik. Tušta mladi autora se oprobalo u pisanju proze i poezije, o svemu tom je ocinu dao i stručni žiri, a važnije od tog ko je pobedio u kojoj kategoriji je da mladi naraštaji oće divanit bunjevački, al i vole ga koristit u izražavanju najtananiji emocija.

Rič je o sad već tradicionalnoj manifestaciji „Bunjevačka lipa rič” koja okuplja osnovce i sridnjoškulce koji radovima pisanim na bunjevačkom učestvuju na konkursu.
Smotra dičijeg stvaralaštva „Bunjevačka lipa rič” prvi je put održana još 2007. godine, već smo se približili malom jubileju od pet godina. Uporedo s konkursima uspivamo i izdat najbolje dičije radove u vidu zbornika.Tako svake godine završnu manifestaciji dilimo u dva dila. U prvom pridstavljamo zbornik, a u drugom biramo najbolje radove  – izdivanila nam je Ana Popov,nosilac projekta.
Baš je tako bilo i ove godine. Prvo  su učenici Osnovne škule „Sonja Marinković” recitacijama pridstavili radove iz trećeg zbornika, koji je ovom prilikom bio promovisan, a potom je došlo na red pridstavljanje najbolji učesnika u 2011. godini. – Principi akcije su ostali isti. Dica tokom godine šalju svoje radove, dal u prozi el poeziji, a stručni žiri posli prigleda svaki rad, i na kraju proglasi najbolje u više starosni kategorija. Ove godine je stiglo najviše radova do sad, i to ne samo iz škula di se uči bunjevački. Imali smo 55 autorai oko 80 radova. Uspili smo ove godine akciju i proširit, pa su tako učestovali i učenici iz Sombora – nastavila je Ana Popov.

Kad se već spominju Somborci, triba kazat da su oni dali velik doprinos održavanju završne svečanosti. Naime, za muzički ugođaj se pobrinila mlada banda „Somborski bećari” kojima je pomogla mala Ana Parčetić i svojim glasom ulipšala njevu svirku.

Prije nego što su se publiki pridstavili najbolji učesnici, prisutnima se obratio Ivan Sedlak, pridisidnik Bunjevačke matice.
Izuzetno smo  zadovoljni ovom akcijom jel iz godine u godinu imamo sve veći broj učesnika i to iz sve većeg broja škula. Sve to ukaziva koliko je pitanje jezika značajno za svaku nacionalnu manjinu, pa i našu. Mi se sad nalazimo u situaciji kad je jezik jedno od krucijalni pitanja našeg nacionalnog identite. To znaju svi, pa i oni koji žele da naše pravo ospore. Govore da je naš jezik samo dijalekt nekog drugog jezika, da se neće standardizovat. Divane da je arhaičan, da se na našem jeziku ne mož iskazat sve što je specifično za novi svit. Isto tako smatraje da je naš jezik mrtav, da ga ritko ko divani, a i ko ga divani ne mož ga upotribit. Sve to nije tačno, a tonajbolje pokazivaje vaši radovi. Naša aktivnost će dobit i nove forme, i sve su ovo samo koraci ka standardizaciji jezika – kazo je Sedlak.

Nakon što je publika mogla čut radove koje su nagrađeni, organizatori su se odlučili da uruče i specijalnu nagradu. Nju je dobio Stevo Proročić, učenik drugog razreda Sridnje hemijske škole „Lazar Nešić”, za pripovitku „Neposlato pismo”. Tom prilikom mu je Ivan Sedlak svečano uručio člansku kartu Bunjevačke matice, a prisutnima pridstavio novog člana Književnog odbora Bunjevačke matice.

N. Stantić

 

REZULTATI IV NAGRADNOG KONKURSA ,,BUNJEVAČKA LIPA RIČ“

knjige

I - MLAĐI UZRAST - POEZIJA

1. misto - RASTANAK SA UČITELJICOM, Dajana Crnković, IV a OŠ "Đuro Salaj", Subotica
2. misto - SEKA, Nina Milić, IV a OŠ "Đuro Salaj", Subotica
3. misto - MOJA MAMA, Emina Mihaljević, 2-1 OŠ "Vuk Karadžić", Bajmok


II - MLAĐI UZRAST - PROZA

1. misto - MIKULAŠ, Zvonimir Rudinski, IV a OŠ "Sonja Marinković“, Subotica
2. misto - BIŽANJE OD KUĆE, Mila Milinković, III f OŠ "Sonja Marinković", Subotica
2. misto - STRAŠNO SAM SE POPLAŠIO, Veljko Stojković, IV c OŠ "Sonja Marinković", Subotica
3. misto - POGLED S MOG PENDŽERA, Isidora Bošnjak, III r OŠ "Avram Mrazović", Sombor


III - STARIJI UZRAST - POEZIJA

1. misto - ČEKAĆU TE, Viktorija Sudarević, VII c OŠ "Ivan Milutinović", Subotica
2. misto - LJUBAV, Aleksandar Jonjić, VIII r OŠ "Avram Mrazović", Sombor
3. misto - PISMA O SALAŠU, Mario Pokornić, 6-1 OŠ "Vuk Karadžić", Bajmok


IV - STARIJI UZRAST - PROZA

1. misto - TRAGAM ZA SVOJIM GOLUBOM, Miljana Ivić, VII a OŠ "Bosa Milićević", Novi Žednik
2. misto - IZ MOG PLAVOG DNEVNIKA, Vladimir Parčetić, 8-4 OŠ "Avram Mrazović", Sombor
3. misto - PAMTIM UČITELJIČINE RIČI, Melisa Serenče, V c OŠ "Matija Gubec", Tavankut


V - SRIDNJOŠKULARCI - PROZA

1. misto - GABRIĆ ĆUPRIJA, Stevo Proročić, II r Hemijsko-tehnološka škola, Subotica
2. misto - PUT ZA DIDIN SALAŠ, Milica Mastilović, III r Gimnazija ,,Veljko Petrović“, Sombor
3. misto - DRAČ U BILOM RUVU, Dijana Klinec, IV r Hemijsko-tehnološka škola, Subotica


SPECIJALNA NAGRADA

NEPOSLATO PISMO, Stevo Proročić, II r Hemijsko-tehnološka škola, Subotica

 
Još članaka...