Radionica za ukrašavanje uskršnji aranžmana okupila je u Bunjevačkoj kući dicu iz umitničkog studija, mališane koji uče bunjevački, njeve učitelje, koordinatore,
a i lokalne novinare…

   U subotu, 02. aprila u Bunjevačkoj kući u Somboru pripravljena je Uskršnja radionica. Dica, članovi Umitničkog studija iz kola zajedno sa đacima koji pohađaju bunjevački u OŠ „21.oktobar“ ukrašavali su uskršnja jaja i pripravljali aranžmane. Nuz dicu, vridni su bili i koordinatori umitničkog studija koji su pomagali dici da svoju maštu prikažu na zahtevnoj površini ljuske jajeta.

   Koristeć različite tehnike crtanja i slikanja, a takođe i razne vrste boja od flomastera do tempera, uljani boja... mališani su ko i uvik dokazali da umitnost, talenat a i dičije ideje nemaje granice.

   Kako se kadgod pripravljalo za Uskrs na našim salašima, kako su majke koristile varzilo i kičice i s mnogo volje i strpljenja ukrašavale uskršnja jaja, dici je pripovidala Jolanka Ivanić. Nuz njezin divan dica su opravljala ikebane koje se zajedno sa šarenim jajima oslikanim na radionici mogu vidit u izložbenom prostoru udruženja. Među šarenim oslikanim jajima bilo je i oni koje je grupa oko učiteljice bunjevačkog Bojane Pavlovič pripravljala u lukovini s lipim otiscima prolićni listića.

   Za sve učesnike i positioce radionice naročito interesantan dio bio je kada je jedan od koordinatora umitničkog studija, Zoran Dujmović, guščije jaje za Uskrs odlučio ukrasiti potkovicom – il, što bi rekli, odlučio se da potkuje jaje.

 - U našem kovačkom zanatu, jel kako ga danas popularnije zovu, u umitničkoj bravariji, kaže se da je vrhunac majstorluka kad mlad kovač uspi da potkuje jaje! Zato sam i ja odlučio da proverim svoje majstorsko umeće! Doduše pripravio sam nikoliko guščiji jaja za svaki slučaj!

 - Obaška sam iskovo nikoliko mali potkovica na pravoj kovačkoj vatri koje su dobile svoje misto na uskršnjim jajima.

   Cigurna ruka i dugogodišnje poznavanje zanata pokazalo se dok je Zoran višto bušio jamice na jajetu a zatim drotane klinovima pričvrstio potkovicu za jaje. I čekić i klište i bušilica i nakovanj, sve je to bilo u funkciji pripravljanja kovanog jajeta.

   Pitali smo na kraju Zorana jel imo tremu i kolko mu je ovaj poso stvarno bio veliki zadatak? A onda j uslidio simpatični odgovor.

 - Nećete mi virovati, al od cilog posla oko potkivanja jajeta, najteže mi palo da izduvam jaje! Sve drugo već je lakše bilo.

   A u narodu se kaže – kad mlad kovač uspije da potkuje jaje – onda je posto pravi majstor i MOŽE DA SE ŽENI!!!

   Sad je na curama voljnima za udaju da u Zoranu pripoznaju pravog i cigurnog momka i domaćina koji sa svojim majstorlukom i znanjom mož izdržavat familiju! A i ženio bi se!

 Ružica Parčetić