Konferencija za medije NSBNM povodom pridstavljanja Standarda bunjevačkog jezika

Urađen velik poso

Izvor: Bunjevački Media Centar   Ponediljak, 26.02.2018. 22:40


Velik korak u dugotrajnom procesu standardizacije bunjevačkog jezika urađen je utvrđivanjom Standarda bunjevačkog jezika. Upravo je to bila tema konferencije za medije koju su pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine održali u ponediljak, 26. februara.

IMG 1323

Odradili smo bitan i važan poso koji je trajo dugo – završili smo Standard bunjevačkog jezika. Standard je štogod što smo propisali kroz Ričnik bački Bunjevaca sa pravopisnim i gramatičkim priručnikom, na koji način mi Bunjevci danas pišemo u 21. viku, u svojim medijima, knjigama, beletristici i na koji način se, ukoliko je to potribno obraćamo državi. Krajnje je vrime bilo da se jedan ovaki poso završi. Bunjevci su na ove prostore došli prija 330 godina i to pismeni u određenom broju, što je u to vrime bila ritkost. Prva knjiga na bunjevačkom štampana je u Rimu sridinom 17. vika, a bilo je potribno da dođe početak 21. vika da bismo mi ovaj poso završili.

Standardizacija je proces koji traje i koji ćemo nastavit. Sa ponosom ističem činjenicu da smo ovoj poso uradili sami, mi Bunjevci, odnosno Bunjevke. Prvo izdanje Ričnika izašlo je 1990. godine i osim ti autora koji su onda radili, mora se spomenit sad već pokojni Josip Bajić, koji je radio brojne ispravke i dopune, a sad sam taj poso završila. Što se priručnika tiče, radila sam sa svojom koleginicom Anom Popov koja pridaje bunjevački u Maloj Bosni – divani dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.

IMG 1314 

Po pomenutom Standardu su pripravljeni i udžbenici za dicu, pa i najnoviji koji je pridstavljen u petak.

Ponosna sam što smo poso uspili uradit i završit do kraja u ovoj fazi. Izuzetno je bitno i važno da smo poso uradili zbog naši učenika koji uče bunjevački. Po tom Standardu su napisani udžbenici koji su izašli ranije, a pridstavili smo i Čitanku za 3. i 4. razred, koja je takođe po ovom Standardu. Obavili smo značajan i važan dio posla, nastavljamo dalje. Jezik ko vrsta identifikacije svake zajednice, pa i bunjevačke, izuzetno je bitan i važan, i pokušali smo da našu zajednicu metnemo u ravan sa ostalima.

Usvajanje Standarda, smatra dr Kujundžić Ostojić, korak je ka vraćanju Bunjevaca na kadgodašnja mista.

Tri vika smo na ovim prostorima, tri vika smo pismeni, prvi Statut Subotice pisan je na bunjevačkom. U međuvrimenu je digod izgubljen rat za misto pod suncom u ovoj varoši, za vodećim funkcijama, za obrazovanjom i mnogim drugim segmentima koji su nas doveli na jednu društvenu marginu. Moramo se vratit na put.

IMG 1337 

Mirko Bajić, pridsidnik Izvršnog odbora NSBNM, istako je da je maternji jezik kamen temeljac za očuvanje nacionalnog identiteta svake nacionalne manjine, te dodo:

Bunjevci su osporavani, asimilovani, decenijama, uporedo s tim je i naš maternji bunjevački jezik osporavan. Vrhunac tog se dogodio 1945. godine, uspostavljanjom nove, tad komunističke Jugoslavije, kad je Dekretom, primenom nasilne asimilacije, Bunjevcima zabranjeno da se tako izjašnjavaje. Bunjevački jezik je tim činom pritvoren u salašarski jezik, kojim nije tribalo divanit, bilo je sramota, osim na salašu i kod kuće. Ukinute su sve škule koje su postojale na bunjevačkom, takođe i mogućnost viroispovisti, mediji na bunjevačkom jeziku... Bunjevci su u potpunosti marginalizovani ko autohtona manjina koja ima svoj maternji jezik. Nisu to procesi koji su pristali, oni su u drugoj formi prisutni i danas. Naš odgovor svemu tome je ovaj – mi imamo svoj maternji jezik, mi imamo svoj bunjevački jezik. Mi smo nacionalna zajednica koja ima pravo da se identifikuje u ovoj državi, ko i svaka druga i da koristi svoj maternji jezik. Nadam se, od sad, pa u buduće.

IMG 1343 

O važnosti procesa koji je završen, usvajanja Standarda, al i standardizacije koja i dalje traje, divanio je i Nikola Babić, podpridsidnik NSBNM i pridsidnik Odbora za službenu upotribu jezika i pisma.

Prija petnajst godina smo osnovali Nacionalni savit i postali priznati ko nacionalna manjina. Onda nisam ni mogo zamislit da će proć petnajst godina, a da smo tek nedavno jedan od naši prioriteta uspili uradit – da verifikujemo svoj maternji jezik. Mogli smo to možda uradit i ranije, na žalost, i kod nas u Nacionalnom savitu smo doživili dosta turbulencija. To nam je uzelo dragocine godine, jel nismo uspili sprovest sva terenska istraživanja. Ovo je proizvod timskog rada kojeg je vodila naša Bunjevka sa najvišim akademskim zvanjom dr Suzana Kujundžić Ostojić, i u saradnji sa nama u Savitu i Maticom srpskom u Novom Sadu. Pomagali su nam i prijatelji, poput filologa dr Dragoljuba Petrovića, sugestijama koje su bile izuzetno korisne. Ovaj velik poso cio tim je uradio na bazi volonterizma. Dan proglašenja Standarda otvorio je novo poglavlje u budućnosti naši mlađi generacija – smatra Babić.

 

Sačuvali jezik u današnjem vrimenu

Ne postoji prost jezik, postoji prosto izražavanje, a jezik ko taki je lip svakom onom čiji je maternji. Trudili smo se napravit jednu određenu nijansu savrimenog bunjevačkog, da on prati ono što je potribno. Uveli smo određene glasovne promine koje nisu postojale..., a da ne bude tušta drugačiji od onog kako smo učili kod kuće. U suprotnom bi došli u situaciju da se ljudi distanciraje. To je bila jedna od glavni vodilja. Trudili smo se da sačuvamo i onaj starovinski bunjevački, al i da ga uskladimo sa današnjim vrimenom. Mislim da smo našli pravu miru, da je prihvatljivo svima, a da funkcioniše u današnjem vrimenu. Kako će se bunjevački tretirat nadalje, ostaje da se vidi kroz insititucije, rasprave... Za nas je važno šta je, kako i na koji način ispravno – smatra dr Kujundžić Ostojić.

Borba se nastavlja

Borba za standardizaciju bunjevačkog jezika ovim nije gotova, ona se nastavlja, što potvrđiva i pridsidnica NSBNM.

Ostaje nam da se dalje borimo za standardizaciju. Distinkcija izmed jezika i govora je ogromna, i nije samo u naučnom smislu. Na primer, nacionalni saviti su finansirani od Republike Srbije, a mi druga sridstva nemamo, po oblasti. Mi za oblast upotribe standardnog jezika imamo nula dinara, i tako petnajst godina unatrag. Tako je i u obrazovanju, zato što se izučava govor, a ne jezik, za priko 400 dice od države dobijemo 86.000 dinara godišnje. Nika druga nacionalna manjina, brojčano i manja od nas, ima jezik, niko ne zna kad je proglašen, dobija oko milion dinara. Nije sve u novcima, postoje velike mogućnosti da se tušta uradi i brez sridstava, al zar je potribno baš pravit taku razliku, da budemo drugi rang u odnosu na ostale manjine.

N. S.


Video prilog: Bunjevački Media Centar

Galerija fotografija