ODRŽAN TRADICIONALNI BAL ZA SVETU KATU U BAJMAKU│ Ponediljak, 25.11.2024. │ ODRŽAN TRADICIONALNI BAL ZA SVETU KATU U BAJMAKU
Svake godine u organizaciji BKC Bajmak se održava Bal za Svetu Katu koji je ove godine održan po devetnaesti put po redu u subatu, 23. novembra u prostorijama KPD „Jednistvo-Egység” u Bajmaku.
Ovaj bal je u sklopu obilužavanja jednog od bunjevački nacionalni praznika 25. novembra „Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevava i ostali Slovena” koja je održana u Novom Sadu 1918. godine.
Na početku svečanog programa goste je pozdravio Ivan Lazić, pridsidnik BKC Bajmak, a potom se obratio Veljko Vojnić, zaminik pridsidnice BNS i pridsidnik UG „Bunjevačke matice” koji je istako značaj dugogodišnjeg okupljanja u povodu ovog bunjevačkog praznika.
U okviru svečanog programa svim Katama, Katarinama i Katicama koje su bile prisutne na ovom balu je čestitan imendan uz prigodan poklon koji su dobile: Kata Petrekanović, Katica Peić, Kata Očai, Kata Kumer, Kata Urbanovski, Katalin Landver, Kata Moravčić, Kata Novakov, Katica Husak, Kata Kuntić i Kata Romić.
U kulturnom dilu programa nastupila je vokalna solistkinja Tamara Babić sa bunjevačkim pismama i Alisa Prćić Vukov sa pismom o „Katin inat”.
KATIN INAT
Čekala prosca moja je Kata, prid Varoškom kućom već frtalj sata, u novom ruvu slipom frizurom... ko ne bi žurio za takom curom.
Ne da se Kata sad iz inata, zategla krajeve zimske marame, čekat ga neće, ta nije od zlata, pa nogu prid nogu i tašku na rame.
Al plan već kuje, misli se roje, srišće se kad tad opet nji dvoje... Moždar na Prelu, moždar i prije, zna ona dobro šta momak pije...
I nije zadugo vrimena prošlo... i Prelo došlo, nasula čašu domaće rakije, pa pravo prid njega da naiskap popije. Za zdravlje veli, nije odolila, Al nije kazla da posolila...
Slatko se moja Kata smijala, dok je obraze rukama grijala. Pamtićeš kaže rakiju slanu ko i ja čekanje po najladnije danu.
Zato se s Katama nemojete sigrat, vrline njeve su mudrost i hrabrost, i uvik će karte dobre odigrat na Vašu žalost i njevu radost...
I ove godine organizovan je bogat kulturni program i tradionalna večera uz pivčiji paprikaš. Goste je zabavljo „Biž bend” i bila je organizovana i bogata tombola sa glavnom nagradom travokosačicom na benzin a domaćini organizacije dali su sve od sebe da gosti dobro osićaju. T. B.
FOTOGRAFIJE
SVEČANA AKADEMIJA U SOMBORU│ Petak, 22.11.2024. │ SVEČANA AKADEMIJA U SOMBORU
U četvrtak, 21. novembra svečanom akademijom u Velikoj skupštinskoj sali zgrade „Županije” u Somboru, obilužen je Nacionalni praznik Bunjevaca - 25. novembar 1918. godine – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, kad je izglasano prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.
Svečanoj akademiji prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu za medije i telekomunikacije, podpridsidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i pridsidnik „Bunjevačkog kola”, Dejan Parčetić, pomoćnik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku dilatnost Luka Radulović, viši savitnik za pitanja nacionalni manjina iz OEBS-a Dominik Drasnar, zaminik gradonačelnika grada Sombora Milan Stakić, član Gradskog veća grada Sombora za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, pomoćnik gradonačelnika Sombora za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić, te Marko Marić, član Gradskog veća grada Subotice za oblast privrede i Veljko Vojnić, pridsidnik Bunjevačke matice iz Subatice.
„Nacionalni praznik koji danas u Somboru obilužavamo simbolizuje jedinstvo, zajedništvo i snagu” istako je u svom pozdravnom obraćanju, državni sekretar u Ministarstvu za medije i telekomunikacije, podpridsidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i pridsidnik „Bunjevačkog kola”, Dejan Parčetić. „Danas, više nego ikad važi da se sićamo i učimo iz tog perioda istorije kako bismo sa još većom odgovornošću i posvećenošću gradili budućnost, iako su izazovi prid nama brojni” naglasio je Parčetić.
U ime Grada Sombora i somborski domaćina, na svečanosti, prisutne je pozdravio i čestito praznik zaminik gradonačelnika Milan Stakić. „Želeo bih da naglasim da mi je izuzetna čast i veliko zadovoljstvo da 106. godišnjicu prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji obilužavamo upravo u našem gradu u kojem je te 1918. godine osnovano Narodno veće Srba i Bunjevaca. Na dan Velike narodne skupštine u Novom Sadu 757 poslanika, od kojih je po prvi put u istoriji ovog dila Evrope bilo prisutno i sedam žena, donelo je ispravnu i pravovrimenu odluku, te danas obilužavamo praznik Srba, Bunjevaca i drugi Slovena. Upravo ta sloboda i ravnopravnost su vodilje današnjeg rukovođenja Grada Sombora koji pridstavlja svu lipotu zajedništva izniklog na tlu Vojvodine” rekao je Stakić.
Med brojnim zvanicama i gostima svečanosti bio je i viši savitnik za pitanja nacionalni manjina iz OEBS-a Dominik Drasnar koji je čestitajuć nacionalni praznik bunjevačkoj zajednici istako: „Misija OEBSA je uvik tu za bunjevačku nacionalnu manjinu, ko i za sve nacionalne manjine u Srbiji, da im pomogne da ostvare svoja prava, svoje interese i da zajedno nigujemo to bogatstvo koje nacionalne manjine pridstavljaju za srpsko društvo i čitavu državu” poručio je Drasnar.
Pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić je na svečanosti pridstavila i Strateški plan rada Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine od 2024.-2029. ističuć da se ulažu veliki napori kako bi mlađe generacije znale svoj identitet. „Istoričari kažu da je u Velikom ratu, prija 106. godina, svako drugo muško čeljade u Srbiji poginilo. Nemamo take podatke za Bunjevce, al cigurno je bio velik broj. Kad to sve zajedno sagledate i pogledate, velika je stvar da postojimo, da nas ima, da se trudimo da imamo budućnost, da prošlost zajedništva slavimo, obilužavamo, al da bi ta budućnost imala niki svoj oblik, moramo da znamo koji je to put i čemu težimo i šta triba da unapridimo, šta triba da uradimo”.
U prigodnom dilu kulturno-umitničkog programa nastupili su Zorana Iđuški, vokalna solistkinja RTS-a i RTV-a nuz pratnju ansambla GKUD „Ravangrad”. R. P.
FOTOGRAFIJE
ODATA POČAST SUBATIČKIM RODOLJUBIMA KOD SPOMENIKA „BALADA VIŠANI”│ Ponediljak, 18.11.2024. │ ODATA POČAST SUBATIČKIM RODOLJUBIMA KOD SPOMENIKA „BALADA VIŠANI”
Polaganjom vinaca kod spomenika „Balada višani”, u ponediljak, 18. novembra obilužena je 83. godišnjica stradanja 15 mladi subatički rodoljuba koji su, 18. novembra 1941. godine, pogubljeni višanjom zbog toga što su bili protiv ideologije fašizma i nacizma.
Aleksandar Toković pridsidnik varoškog odbora „SUBNOR-a” istako je ovom prilikom da je od velike važnosti sićat se ovi rodoljuba i antifašista, četrnaest mladića i jedne divojke: „Naša je uloga, ko „SUBNOR” i svi antifašista da ideju antifašizma prinesemo mladim generacijama, učenicima i onima koji dolaze da istaknemo da se cina slobode branila životom. Potomci, mi koji živimo posli toga baštinimo slobodu, živimo u miru i slobodi i to moramo prinet novim generacija da znaju da to moraje cinit.”
U poslidnji trenutak sudbinu mladi rodoljuba izbigao je otac Geze Babijanovića. On je pomilovan jer mu je žena bila trudna: „Moj otac je ode čeko red za višanje jer je bio osuđen na smrt i u zadnjem momentu je stiglo pomilovanje na robiju. Majka je takođe prisustvovala ovom stravičnom događaju. Bila je u drugom stanju i ja sam razlog da dobije to pomilovanje.”
Prisutnim građanima isprid spomenika kratko pridavanje na ovu temu održo je politikolog Zvonko Stantić: „Subatica je bila mnogonacionalna i polovina je bila sa jedne strane, polovina sa druge strane, jednostavano takav je bio rat. Zato je važno dici da pokažemo da je potribno čuvat taj niki dobar odnos med narodima, da ne tribaju nasidat ni na šta, jer svaki rat počinje podizanjom međunacionalni tenzija.”
Simbolično, đaci Osnovne škule „Ivan Goran Kovačić”, i đaci Politehničke škule, položili su petnaest cvitova za petnaest stradali subatički rodoljuba. Nakon komemoracije kod spomenika „Balada višani”, vinci su položeni i na grobove stradali na Jevrejskom groblju u Subatici.
FOTOGRAFIJE
|
