Bunjevci proslavili nacionalni praznik – „Dan Velikog prela“
Proslava u znaku jubileja
│ Izvor: BMC │ Petak, 03.02.2023. │
Sićajuć se prvog javno održanog Velikog prela 1879. godine, al i uživajuć u pravima koja imaje danas u Srbiji i koja institucionalno uživaju dvadeset godina, Bunjevci su u četvrtak, 2. februara, na Marin, proslavili nacionalni praznik – „Dan Velikog prela“.
– Večerašnje Prelo pravimo povodom dvadeset godina postojanja Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. Za istoriju je to kratak period, a za ljudski život sasvim solidan. Kad se pogleda šta smo uradili za bunjevačku zajednicu, mislim da smo svi zajedno uradili tušta. Krenili smo od jedne velike nule, a stigli smo do ove večeri, u kojoj je puna sala oni koji su dali doprinos da sve ovo izgleda kako jeste. Imamo sad bunjevačke medije, bunjevački jezik u škulama, sačuvane naše običaje... Mnogi su se na početku pitali – „Ko su ti Bunjevci?“. Sigurna sam da danas, od severa do juga Srbije znaju ko su Bunjevci, pa i mnogo šire. Ono što je ostalo da se uradi jeste da sve ove temelje koje smo postavili učvrstimo, da gradimo dalje i budemo, kako smo uvik i divanili, isti ko i sve druge zajednice – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, te je dodala:
– Iako živimo u modernom dobu, i dalje ne postoji ništa draže jednom ljudskom biću nego da sidi u društvu, da se zabavlja, i to je inicijalno bio početak prela po kućama. Mi se i dalje družimo, i kroz ta druženja pokazivamo zajednici i svima drugima da postojimo, da se borimo za identitet.
Med gostima su bili i pridstavnici Republike, Alma Rizvanović, posebna savitnica ministarke kulture i informisanja, te Milorad Veljović, izaslanik pridsidnika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
– Srbija poštiva svaku nacionalnu manjinu, a drago mi je da taki status imaje i Bunjevci. Naša Srbija želi bit svakome prijatelj, brez obzira na nacionalnu pripadnost el viroispovist – a Bunjevci su narod koji poštiva svoju tradiciju, al i svoju državu – Srbija će se na tom odužit, Srbija je pravi primer u poštivanju svi prava, ko što je danas i Subotica primer poštivanja prava nacionalni manjina – naglasio je Veljović.
Okupljene je pozdravio i dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje, al i generalni sekretar Matice srpske, koji je Bunjevcima čestito nacionalni praznik i dodo:
– Moram izrazit i zadovoljstvo što sam med vama i što uživam u vašem gostoprimstvu u vašoj ljudskoj toplini i energiji.
Okupljene je pozdravio i Stevan Bakić, gradonačelnik Subatice. On je istako kako je u proteklom periodu lokalna samouprava imala fantastičnu saradnju sa NSBNM, te je naglasio:
– Maj 2021. godine ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji bunjevačke zajednice i Subatice, jel je tad bunjevački jezik ravnopravno uveden u javni život Sabatice i njenih građana. Bunjevački jezik je, nuz srpski, mađarski i hrvatski, posto četvrti službeni na teritoriji naše varoši. Ako je iko to zaslužio, to je sigurno bunjevačka zajednica koja je dala ogroman doprinos Subatici, al i Srbiji. Varoš Subatica će i u budućnosti davat ogromnu podršku, pa i ovaj skup šalje poruku nigovanja bunjevačke posebnosti, i uvik ćete imat jednaka prava ko ostale nacionalne zajednice koje žive i rade na teritoriji Varoši Subatice.
Gradonačelnik je istako kako je Srbija posvećena zaštiti i unapriđenju pojedinačni i kolektivni prava nacionalni manjina, te da će tako bit i dalje.
– Lokalna samouprava je krajom 2022. godine opridelila sridstva NSBNM za rišenje jednog velikog problema – da se obezbidi adekvatan prostor za okupljanje, rad, stvaranje. Rič je o sridstvima u iznosu od 4 miliona dinara za kupovinu „bunjevačke kuće“. Želja mi je da se što prija vidimo tamo kako bismo proslavljali uspihe i rezultate vašeg rada.
Kako je to i običaj, izabrana je i najlipša preljska pisma, a žiri je ovoga puta nagradio stihove pisme „Nek se divani“, Alise Prćić Vukov. Prisutni su mogli uživat i u tradicionalnom izboru najlipše prelje, a prijavilo se petnajst kandidatkinja. Kroz saradnju stručnog žirija i gostivi prela za najlipšu je izabrana Sara Švraka, prva pratilja je bila Milica Saulić, a druga Martina Vojnić Hajduk.
– Velika mi je čast što sam izabrana za najlipšu prelju. Nisam ovo očekivala, sad se osićam sjajno, prilepo, al i zbunjeno – istakla je Sara Švraka, inače i članica Kulturno-umetničkog društva železničara „Bratstvo“.
Ove godine godine održano je tradicionalno osamnaesto po redu „Bajmačko bunjevačko prelo” u organizaciji BKC Bajmak u subatu, 28. januara u prostorijama Doma kulture KPD „Jedinstvo - Egység” u Bajmaku.
Med prisutnim zvanica isprid Varoši Subatice bio je Nebojša Crnogorac, zaminik pridsidnika skupštine Varoši Subatice koji se na početku programa obratio svim prisutnima. Pored njega bili su prisutni Mirko Bajić, odbornik Varoši Subatice, Boris Bajić, direktor NIU BIC–a ko i pridstavnici bunjevački institucija i udruženja.
Ove godine BKC „Bajmak” slavi punolitstvo svi manifestacija tokom godine koje će se radit, di se članstvo ovog bunjevačkog kulturnog centra potrudilo da sve prođe u najboljem redu istako je Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmak”.
Za punolitstvo organizacije ovog tradicionalnog prela u Bajmaku organizovan je bogat program u kom su učestvovali tamburaški orkestar „Rujna zora“, vokalni solista Tamara Babić i KUDŽ „Bratstvo“ iz Subatice sa spletovima bunjevački igara.
Za svako prelo ko i za ovo pročitana je i preljska pisma Geze Babijanovića pod nazivom „Preljska pisma“, podiljeni su pokloni svim Marijama koje slave imendan Marin dan i organizovana je bogata tombola.
│ Izvor: UG „Bunjevačko kolo” Sombor │ Ponediljak, 09.01.2022. │
„Radionica izrade čestitki od slame“ u organizaciji UG „Bunjevačko kolo“, kao jedan od brojnih programa u okviru manifestacije „Somborskih zimskih čarolija“ održana je u petak, 06. januara u prostorijama dečijeg odeljenja somborske gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.
Slamarske umetnice Bunjevačkog kola u ulozi mentorki, Ilonka Bogišić i Ksenija Vuković, upoznale su posetioce radionice, zainteresovane mališane, a i njihove roditelje, otkrivajući im male tajne slamarenja i upoznavši ih sa samim procesom pripreme slame za postupak obrade i oblikovanja u prigodne motive.
Radionicu je, tokom prepodneva, posetilo desetak mališana sa roditeljima i na obostrano zadovoljstvo, mentora i polaznika, nastali su prvi radovi – božićno-novogodišnje slamarske čestitke.
„Somborske zimske čarolije“ su tradicionalna manifestacija koja bogatim kulturno-umetničkim, edukativnim i muzičkim programima, počinje sa prvim danima zimskog raspusta i traje sve do kraja januara. Slamarske radionice su, već nekoliko godina, deo ovog zanimljivog programa koji u cilju što kreativnijeg i lepšeg zimskog perioda, pre svega namenjenog najmlađima, organizuje Turistička organizacija grada Sombora.
