Prvi potpridsidnik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić positio je u petak, 7. marta, Suboticu, a tom prilikom je u prostorijama Bunjevačke matica divanio s dilom pridstavnika bunjevačke zajednice.

– Danas sam imao čast i ponosan sam na činjenicu da sam razgovarao sa predstavnicima bunjevačkog naroda u Bunjevačkoj matici. Dogovorili smo se da kao država pomognemo standardizaciju bunjevačkog jezika i oko pomoći ostvarivanja drugih prava Bunjevaca. To je naša obaveza i ustavni zadatak. Kroz konkretne mere koje smo dogovorili taj posao ćemo ubrzati i verujem da će Bunjevci biti zadovoljniji nego što su bili ranije. Ponosimo se svom našom različitošću, a i ja imam mnogo toga da naučim o Bunjevcima. Dobio sam na poklon i divne knjige kroz koje ću moći da naučim o istoriji Srba i Bunjevaca. Zahvalan sam ovim ljudima na ljubavi i pažnji prema svom narodu i državi Srbiji. Onoliko malo koliko država može da učini i da se oduži će sigurno i učiniti – divanio je Vučić posli sastanka, a na pitanje oko konkretnih mera pomoći bunjevačkoj zajednici, odgovorio je:

– Možemo pomoći u formiranju Komisije za standardizaciju jezika, kako da ozakonimo ne samo postojanje Bunjevaca nego i njihov rad i delovanje, a tu je i formiranje Zavoda za kulturu Bunjevaca. Od značaja je, naravno, i način funkcionisanja Bunjevačke matice. O konkretnoj pomoći ne bih sada govorio, ne želim da se hvalimo, biće informacija kada to i obavimo. Svakog dana putujem po Srbiji, pružamo mnogo veću pomoć, a neki ni hvala ne kažu. Ovi ljudi su toliko skromni, i sam sam osećao neku vrstu stida što ovo nismo ranije sami primetili.

   Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice se zafalio na ukazanoj časti koju je bunjevačkoj zajednici učinio prvi potpridsidnik Vlade Aleksandar Vučić.

– Ovo je nastavak jedne državotvorne politike koja je počela za vreme dolaska predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića na naš veliki nacionalni praznik, Dan Velike narodne skupštine. Tada je na nedvojben način rečeno da su Bunjevci autohtoni narod na ovim prostorima, da imaju pravo na standardizaciju jezika, te da Bunjevci nisu ni Hrvati ni Srbi, već samo Bunjevci. I nakon toga je bilo nekoliko sastanaka, i kod predsednika Nikolića, a dolazak prvog potpredsednika Vlade je je kruna takve politike. Sada treba da se obavi konkretizacija svih onih nerešenih stvari oko nacionalnog identiteta Bunjevaca. Mi smo oduvek isticali da sem Srbije nemamo drugu domovinu. Srbija jeste naša matična država, a ako nekome treba da se obratimo jeste našoj državi. Nikada do sada nismo imali razumevanje kao što sada imamo. Sigurni smo da će doći do standardizacije bunjevačkog jezika, da će trajno biti rešeno pitanje statusa jedne institucije kao što je Bunjevačka matica, i da će se rešiti pitanje Zavoda za kulturu Bunjevaca. U ovo verujemo iz samo jednog razloga, država Srbija nije nikome maćeha, svim nacionalnim zajednicama želi da obezbedi isti status. Država Srbija je shvatila da je sada na redu da se u potpunosti ostvare i prava bunjevačke zajednice. Ne tražimo ni više, ni manje od drugih – zaključio je Sedlak.

   Prvog dana miseca marta, u Baji, u Republiki Mađarskoj organizovano je Bunjevačko prelo. Prelo se održalo u Bajskoj čitaonici, koja ove godine obilužava 103 godine postojanja.

   Prisutni su bili gosti iz Subotice, Sombora, Tavankuta, Bajmoka, Svetozara Miletića, Kaćmara, Gare, Dušnoka, Almaša, Bačalmaša, Tompe, pa čak i iz Budimpešte, a svi su se okupili s istim ciljom – da se podsite jednog lipog bunjevačkog običaja.

   S idejom da prelo u Baji jednog dana priraste u tradiciju, organizacije su se prihvatili Zvonko Stantić, član Radnog tima koji je zadužen za odnose s Bunjevcima u dijaspori i Čaba Kamerman, s mađarske strane, koji je bio glavni inicijator ovog događaja i koji je uspio okupit Bunjevce iz Baje i okoline.

   Oni su istakli značaj organizovanja ovog prela za sve Bunjevce u Mađarskoj, jel njim je potribna podrška Bunjevaca iz Subotice, Sombora i iz svi bunjevački institucija.

   Podršku Bunjevcima u Mađarskoj pruža i Privremeni organ upravljanja Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, a ko član POUBNS koji je zadužen za saradnju s bunjevačkom dijasporom u Mađarskoj, Branko Pokornić je poručio okupljenima da je Nacionalni savit uvik spreman da njim pomogne.

   Posli pokojeg bećarca i ukusnog svinjskog paprikaša, nastalo je pravo veselje kad je bunjevačke pisme zapivala Tamara Babić, nuz pratnju Tamburaškog ansambla „Sledbenici Tumbas Pere Haje“.

   Vanja Kolar    

   Pridstavnici Privremenog organa upravljanja Nacionalnog savita bunjevačke nacionalna manjine divanili su u četvrtak, 26. februara, s pridsidnikom Republike Srbije Tomislavom Nikolićom. Sastanku su prisustvovali Kata Kuntić i Nikola Babić ko članovi Organa, te pridsidnica POU Suzana Kujundžić Ostojić koja je tom prilikom iznela brojne probleme sa kojima se Bunjevci susriću, kako u domenu svoje političke i kulturne, tako i obrazovne promocije.

   Kako je u saopštenju navedeno, pridsidnik Nikolić obećo je da će učinit sve što je u njegovoj nadležnosti, kako bi se i Bunjevcima omogućilo ostvarivanje manjinski prava, te izrazio spremnost da i lično doprinese razvoju obrazovanja budući generacija Bunjevaca, pa čak i da će ukoliko bude bilo potribe porodica Nikolić finansirat štampanje knjiga na jezicima manjina. Pres služba predsednika Srbije saopštila je kako Nikolić očekiva da se svi problemi koje Bunjevci imaje objedine i riše na institucionalan način na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

S. N.