DAN VELIKOG PRELA

U prostorijama restorana „Spartak“, 2. februara Bunjevački nacionalni savit obilužio je jedan od četri nacionalna praznika Bunjevaca, Dan velikog prela. Prvo javno prelo održano je na Marin, 2.februara 1879. godine u „Pučkoj kasini“ u Subotici. Na ovogodišnjem prelu su, pored pridstavnika bunjevački institucija, bili prisutni i Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice, Boro Kecman, pridstavnik Pokrajinskog sekretarijatа za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Jene Maglai, pridsidnik subotičkog odbora Saveza vojvođanskih Mađara i Slobodan Vojinović, pridsidnik Regionalne privredne komore u Subotici. Pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, Branko Pokornić, obratio se prisutnima i istako da je od posebne važnosti obilužavanje ovog, al i svakog drugog nacionalnog praznika, u cilju očuvanja običaja i identiteta Bunjevaca.

Za večeru je bila služena krumpirača, salata i dunc, a potom i fanki, dok je goste zabavljo tamburački ansambl „Boemi“. Po običaju uslidilo je i biranje najlipše prelje, a čast da izaberu najlipšu pripala je gostima Prela. Tako je za ovogodišnju drugu pratilju izabrana Tanja Šota, dok je prva pratilja Miljana Ankić, obadvi iz Subotice, a titula najlipše prelje Prela 2012. godine, pripala je Milici Mastilović iz Sombora. Žiri, kog su činili mr Suzana Kujundžić Ostojić, Tamara Babić i Stipan Šarčević, izabrali su tri najbolje preljske pisme. Tako je med tri pisme, najbolja preljska pisma koju je napisala Gabrijela Diklić, zatim se na drugom mistu našla pisma Marije Horvat, dok je na trećeplasiranom, pisma Geze Babijanovića.

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

BUNJEVAČKI NACIONALNI SAVET

Pored niza tekstova iz hrvatski institucija u kojima se osporava Bunjevcima pravo na samobitnost i na upotrebu svog maternjeg bunjevačkog jezika, saopštenjem se javnosti obratila i Srpska radikalna stranka i nekakva kvazi vlada nepostojeće Republike Srpske krajine, u kojem se Bunjevci u Vojvodini nazivaju srpskim plemenom, koje se pod različitim uticajima rasrbljavalo. Dalje se kaže da je rad na standardizaciji bunjevačkog jezika falsifikovanje filološke nauke.

Zaista smo zapanjeni ovakim sinhronizovanim napadima hrvatski i srpski desničarski stranaka iz davnog i tamnog političkog vrimena – Tuđmana i Šešelja!
Ovim putem molimo sve te velike „naučnike“ da svoje „naučne aspiracije“ rišavaju na drugi način a ne napadima na jednu legitimnu i priznatu nacionalnu manjinu u Srbiji.

Rad na standardizaciji bunjevačkog jezika je stvar nadležni institucija u okviru Bunjevačkog nacionalnog saveta i Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa Zakonom i Ustavom Republike Srbije. Ovaj rad se odvija u skladu sa standardima koji su utvrđeni i kako smo već obaveštavali javnost očekujemo da će uskoro iz štampe izać čitanka za izučavanje bunjevačkog jezika u osnovnim škulama, gramatika i metodološki priručnik, a da će sve potrebne radnje na standardizaciji jezika biti okončane do kraja 2012. godine i da će odluka o standardizovanom bunjevačkom jeziku biti doneta u 2013. godini.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine          
Pridsidnik                                           
Branko Pokornić                                    

SAOPŠTENJA

Već ustaljenim napadima na bunjevačku zajednicu od strane ostataka „Tuđmanovog režima“ u Subotici, oličenim u istupima pojedinaca - takozvanih intelektualaca, iz redova Demokratskog Saveza Hrvata u Vojvodini, pridružili su se i njihovi ideološki istomišljenici u liku Srpske Radikalne Stranke i nekakve fantomske „Vlade Republike Srpske Krajine“, koji u svom saopštenju od 25. Januara, otvoreno negiraju Bunjevcima pravo na samobitnost i upotrebu jezika.

Ovakvo sinhronizovano delovanje ekstremnih desničarskih organizacija i likova, nije slučajnost i mi od nadležnih državnih organa, a naročito od gradske vlasti u Subotici, zahtevamo odgovarajuću reakciju i zaštitu integriteta i prava bunjevačke nacionalne zajednice u Srbiji.

Ovo naročito tražimo iz razloga što imamo nagoveštaja da se iz tih krugova žele organizovati i nekakvi „naučni skupovi“ i „kvazi rasprave“ o pravima Bunjevaca i upotrebi jezika.

Mirko Bajić, predsednik SBB