KUD "Aleksandrovo"

  Proteklog vikenda u svečanoj sali Mađarskog kulturnog centra „Nepker“ završen je festival Vojvodina kroz pesmu i igru, u organizaciji Kulturno umitničkog društva „Aleksandrovo“ iz Subotice. U dva dana programa na scenu je izašlo 16 folklorni društava, koji su publiki priuštili lip trosatni užitak u igri, nošnji i pismi. Tradicija festivala odlikuje se i u činjenici da je on revijalnog, a ne takmičarskog karaktera.

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali

Pridstavljena knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića“

    U organizaciji UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, u sridu, 24. oktobra, u velikoj Sali Skupštine grada u zdanju Županije u Somboru, pridstavljena je knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića 1717-1787“, čime je obilužena i 325. godišnjica od poslidnje velike seobe Bunjevaca u Bačku. Knjiga je objavljena u zajedničkom izdanju „Bunjevačkog kola“ i Istorijskog arhiva Sombor. Mihaljevićevu „Hroniku“, pisanu na latinskom, a privedenu na srpski (u privodu Pavla Velenrajtera i Đorđa Antića), koja je jedan od najznačajnijih izvora za prošlost Sombora u XVIII viku, pridstavili su Zvonimir Stantić, mr Suzana Kujundžić Ostojić, dr Dragoljub Gajić, Tatjana Stevančev i Milan Stepanović, priređivač knjige. Brojne positioce pozdravio je u ime „Bunjevačkog kola“ mr Đuro Bošnjak, počasni pridsidnik ovog udruženja, a prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora, Nemanja Delić.

U svom obraćanju, mr Suzana Kujundžić Ostojić podsitila je:„Godišnjica povodom koje smo se večeras okupili nije samo puka brojka, već divani puno o nama Bunjevcima onda i sad. Divani da smo toliko vrimena opstali, sačuvali svoje ime i svist o poriklu, što nije nimalo bilo lako. Jel smo na tom putu imali, a imamo i danas više pripreka, nego pomoći. Prija 325 godina, digod u ovo jesenje dobo, naši prici došli su u Bačku. Nevolja i neimaština natirali su ji da ostave za sobom rodni kraj i potraže cigurnost i kruv na novom mistu. I našli su ga, al onaj sa sedam kora. Naselili su Suboticu, Sombor i Baju. O toj davnoj, ko velom tajni pokrivenoj prošlosti, divani i knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića 1717-1787" koju vam večeras pridstavljamo. Ritki su taki istorjski zapisi koji na posredan način i tako priležno prate važna dešavanja u jednoj varoši, poput knjige fra Bone Mihaljevića.“

U svojoj besedi Zvonimir Stantić, publicista i istoričar iz Subotice, kazo je da izdavanje ovaki knjiga, kakva je „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića“, stvara pritpostavke ozbiljnog bavljenja prošlošću i omogućava nedostajuću očiglednost, ko i multidisciplinarna istraživanja bunjevački i somborski, istorijski, socijalni, nacionalni i virski gibanja, te čini krupan i jasno vidljiv putokaz, da i na ovake projekte triba trošit resurse. Tatjana Stevančev, zaminica direktora Istorijskog arhiva iz Sombora, naglasila je da je vrime najgušće sito, i sve ono što se njegovog protoka sačuva, vridno je naše pažnje i brige, pa tako i ova hronika fra Bone Mihaljevića. Svako dilo il publikacija, nastali na osnovu arhivske građe, izuzetno su značajni. Danas živimo u svitu promina, koje se strahovito ubrzavaje, i svidoci smo nestajanja jezika, običaja, kultura pa i čitavi naroda. Zato su izuzetno važna ovaka izdanja, koja na svitlo dana iznose obilje i bogatstvo života naši pridaka, otkrivajući nam naše poriklo, naš jedinstven kulturni i nacionalni identitet i pomažući nam u njegovom očuvanju.

Milan Stepanović, priređivač, redaktor i urednik knjige i pisac obimne uvodne istorijske studije, u svojoj besedi kazo je, osim ostalog, da „hronika ovdašnjeg franjevačkog propovednika fra Bone Mihaljevića predstavlja dragocen izvornik za poznavanje prošlosti Sombora između 1717. i 1787. godine, pre svega događaja vezanih za život i rad somborskih franjevaca, njihovog samostana i crkve Svetog Trojstva, kao i za život građana, posebno Bunjevaca, koji su među ovdašnjim rimokatoličkim vernicima tada predstavljali izrazitu većinu. Mihaljevićeva hronika često pruža podatke važne i za razumevanje šireg konteksta istorijskih događaja. Objavljivanjem njenog prevoda, pred čitaoce se iznosi štivo koje, sa pravom, može da se svrsta u red onih dela koja, beležeći i proučavajući mikroistoriju, da navedemo reči prof. dr Čarlsa Džojnera, ’teže za odgovorima na velika pitanja u malim sredinama.“

Ljubaznošću izdavača svakom posetiocu promocije darovan je po jedan primerak knjige.

Izložba

Poznati somborski slikar, Pavle Blesić, po drugi put izložio je svoje radove u Bunjevačkoj matici. Izložba je otvorena u utorak 16. oktobra, a tom prilikom positioci su mogli vidit zbirku Blesićevi slika pod nazivom Sinteza. Izložbu je otvorio likovni kritičar, Mile Tasić.

Prilikom prigodnog programa otvaranja izložbe, pridsidnik Bunjevačke matice, Ivan Sedlak, zafalio je Pavlu Blesiću na časti koju je dobila Matica, da drugi put za dvi godine organizuje izložbu.

Zainteresovanim positiocima obratio se i sam autor, koji je u svom skromnom govoru iskazo poštovanje bunjevačkom rodu. Na prošloj izložbi, Pavle Blesić je Bunjevačkoj matici poklonio porter Ambrozije Boze Šarčevića, da bi ovog puta poklonio portret Mije Mandića – starijeg.

Izložba je otvorena do petka, 26. oktobra, svakim radnim danom od 10 do 15 sati.