Bunjevačka nacionalna zajednica se pridstavila sa svojim izdanjima na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu

│ Izvor: BMC │ Srida, 26.10.2022. │

Ove godine se održava je 65–ti po redu Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji će trajat od 23. do 30. oktobra, di se bunjevačka nacionalna zajednica pridstavila sa svojim izdanjima u ponediljak, 24. oktobra, na štandu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice sa „Bunjevačkim novina“, dičijim listom na bunjevačkom „Tandrčak“, listom za mlade „Bocko“, di su med prisutnima divanili Nikola Stantić, glavni i odgovorni urednik „Bunjevački novina“ i Boris Bajić, direktor NIU BIC–a.

Bunjevački media centar se takođe pridstavio na ovom sajmu ko izdavač knjiga „Zagonetke o životinjama“ autorke Bojane Jelić i knjigom autorke Marije Feher „Pisme moje duše“ koje su takođe bile izložene na sajmu knjiga u Beogradu.

O izdanjima Bunjevačkog media centra divanio je Mirko Bajić, direktor BMC iz Subatice a knjigu zagonetke o životinjama je pridstavila sama autorka Bojana Jelić koja je istakla značaj pisanja ovaki dičiji knjiga u okviru savrimenog načina života i na koji način današnju dicu privolit da zavole čitat knjige.

T. B.

VIDEO PRILOG: BMC

FOTOGRAFIJE

U Arhivu Vojvodine pridstavljena knjiga „Četiri veka od prvog pomena bunjevačkog imena u Bačkoj 1622–2022”

│ Izvor: Arhiv Vojvodine │ Petak, 21.10.2022. │

U sridu, 19. oktobra 2022. godine u Arhivu Vojvodine pridstavljena je knjiga „Četiri veka od prvog pomena bunjevačkog imena u Bačkoj 1622–2022”, autora Milana Stepanovića, povodom obilužavanja četri vika od prve zabileške o bačkim Bunjevcima.

Knjiga „Četiri veka od prvog pomena bunjevačkog imena u Bačkoj” koju je napiso i priredio Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista iz Sombora, priča o prošlosti duhovnog života bunjevački pridaka u 17. viku, odnosno u prvim decenijama njihovog boravka na ovom prostoru, gde i danas, četri vika kasnije, još postoje i žive.

O knjigi su divanili dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, koji su, svako iz svog ugla, divanili posetiocima o koracima koje su sve priduzeli da bi se došlo do traženi dokumenata iz Vatikanskog arhiva. Takođe je i autor Milan Stepanović divanio o knjigi.

Književno veče je upotpunio tamburaški orkestar pod vođstvom Marka Parčetića i solistkinje Ive Čičovski.

Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je 77. rođendan

Od snova se ne odustaje

│ Izvor: BMC │ Srida, 19.10.2022. │

Sa programom „Svirati i leteti, isto je”, kasnije i kroz pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik”, Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je svoj 77. rođendan. Za Dan škule izabran je 16. oktobar, u znak sićanja na 1910. godinu, kada je, upravo 16. oktobra, Ivan Sarić izveo svoj prvi uspišan let, prid velikim brojom znatiželjni Subatičana okupljeni na hipodromu.

– Ove nedilje proslavljamo 77 godina od osnivanja naše škule i tim povodom smo pripremili kulturno-umitnički program. Spojili smo u programu rad Pere Tumbasa Haje i Ivana Sarića. Imamo nikoliko tamburaški numera, dokumentarni film, goste koji govore o akterima. U drugom dilu programa smo imali pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik“ koje je održala naučnica i publicista Aleksandra Ninković – istako je Željko Rajčić, direktor TŠ „Ivan Sarić”.

Posebno je zanimljiv bio program „Svirati i leteti, isto je” u čijoj su realizaciji pomogli učenici ove škule, profesori, ali i brojni gosti, a tom prilikom je i prikazan dokumentarni film „Temelji tamburice na subotičkoj kaldrmi”, Miroslava Antelja, u produkciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok".

– Sarić je naš mali-veliki heroj. Slavimo ga svake godine, ali smo sada odlučili da malo drugačije koncipiramo proslavu Dana škule, pa smo ispreplitali sudbine i životne priče dvojice istaknuti Subatičana koji su pri tome i savrimenici, pa čak i komšije jedno vrime, živeli su u istom dilu varoši. Ivan Sarić je bio fasciniran idejom letenja, inspiracija mu je bio Luj Blerio koji je priletio Lamanš 1909. godine, napravio je potajno skicu njegovog aviona, vratio se kući i napravio svoju letelicu sa kojom je 16. oktobra izveo svoj prvi uspišan let i to slavimo kao dan naše škule. U jednom trenutku naratori kažu kako se zvuk tambure probija kroz puste ulice varoši, jer su svi na Hipodromu. On u jednom momentu, jer i heroji imaju pravo da se plaše, pomisli kako je lakše muzikom i umitnošću osvajati nebeske visine. Međutim, on je čvrsto rišen da uradi ono zbog čega je sazvao publiku, sida u svoju letelicu i uspišno leti – istakla je Jasmina Marić, profesor istorije u ovoj škuli i istakla najvažniju poruku:
– Poruka našim učenicima i profesorima jeste da se od snova ne odustaje, nikada i ni pod kakvim uslovima. Onda možemo da se nadamo da će se snovi ostvariti.

Stipan Jaramazović je priznao da se, prilikom sviranja tambure oseti kao da leti.
– Sa prvom žicom, njeno treperenje vas ponese, i što više svirate sve vas više nosi... I kad vas ponese, gubite kontakt sa zemljom, a šta je to drugo nego letenje, kazo je Jaramazović, dok je Antelj citirao jednog od sagovornika u dokumentarnom filmu – Zvonka Bogdana:
– Ako živiš u malom gradu, moraš se uklopiti u njegove okvire, a ako želiš ići dalje, moraš izaći iz okvira. To je svojstveno i Ivanu Sariću i Peri Tumbasu Haji.

Što se pridavanja „Pupin, dobrotvor i naučnik”, naučnica i publicista Aleksandra Ninković Tašić je pokušala da okupljenima prinese detalje o životu i radu Mihajla Pupina, ali i njegovoj ljudskosti.
– O Pupinu se, nažalost, malo zna. Bio je to čovik koji je znao sve o nama, zadužio nas više nego iko. Ovim đacima sam se obratila u ogromnoj nadi da mogu da budu ljudi ko što je bio Pupin, da znaju da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobide i da to usvoje i savladaju.

Kako je to i običaj, u okviru obilužavanja Dana škule, uručena je nagrada „Ivan Sarić”, za zaposlenog koji je u svom radu ostvario izuzetne rezultate, a priznanje je dobila Terez Sabo Cibolja, profesor mađarskog jezika i književnosti.

N. S.

FOTOGRAFIJE