Utorak, 17.01.2017. 12:45

Bliži se termin obilužavanja jednog od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice „Dan Velikog prela – 2. februar”. Obilužavanje nacionalnog praznika organizuje Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, a upravo je to bila tema konferencije za medije održane u utorak, 17. januara.

– Na Marin, 2. februara, već tradicionalno obilužavamo naš nacionalni praznik. To je za nas, Bunjevce, izuzetan dan i izuzetno važan praznik jel su se 1879. godine, što je ozbiljna vrimenska perspektiva, prvi put Bunjevci organizovano skupili, di su javno, pokazali državi, varoši i okolini da su organizovana i respektabilna nacionalna zajednica. Više od sto godina kasnije naša namira je i dalje taka. Prelo je običaj veselja i radosti, zato one koji su već sa nama slavili dođu ponovo, a oni koji nisu, nek nas posite, pa će vidit kako je lipo – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Obilužavanje „Velikog prela” biće održano u restoranu „Spartak” u Subotici, u četvrtak, 2. februara, sa početkom u 19 sati.

– I ove godine, ko i prithodni, biće pripravljen tradicionalni program. Biće tu i dio kulturnog programa, po tradiciji su to izbor najlipše prelje i izbor najlipše preljske pisme. Za oba izbora biće određen žiri, a svi gosti će moć dat svoj glas u izboru najlipše prelje. Za dobru atmosferu će se postarat tamburaški orkester „Tajna”, a KUD „Bunjevka” će prikazat običaj prela, kroz dio trećeg čina pridstave „Zemlja naši pradidova” posvećenog upravo prelu – kazala je Kata Kuntić, pridsidnica Odbora za kulturu u NSBNM.

Kako je to i običaj, oko ponoći će bit organizovana i tradicionalna tombola, nuz bogate nagrade.

Cina karte za Prelo je 1.600 dinara, a rezervacija se mož izvršit priko telefona 024/551-604, a isti telefon je rezervisan za sve informacije.

N. S.

VIDEO PRILOG

Ponediljak, 16.01.2017. 21:15

U subotu, 14. januara u Tompi (R Mađarska) je održano 8. Veliko prelo. Organizator Prela je bilo KUD "Kolo" iz Tompe nuz podršku Veh Lasla, gradonačelnika opštine Tompa.

Delegaciju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine su činili Branko Pokornić i Kata Kuntić.

U kulturno-umitničkom programu se KUD "Kolo" pridstavilo sa izvornim bunjevačkim pismama i igrama.

Pored kulturno-umitničkog programa domaćini su delegaciji Bunjevačkog nacionalnog savita pridstavili i muzejsku postavku sa bunjevačkim eksponatima koju niguju članovi KUD "Kolo".

T.B.

FOTO ALBUM

Foto: BIC

Srida, 11.01.2017. 14.40

U „Čitaonici bunjevačke zajednice”, u okviru Udruženja „Regional” rad i aktivnosti u 2016. godini pridstavili su članovi Bunjevačkog edukativnog i istraživačkog centra „Ambrozije Šarčević”, u utorak, 10. januara. Bila je to prilika da se okupljeni podsite imena i značaja čovika čije ime Centar nosi, al i da vide kake su napore svi oni koji su uključeni u rad Centra načinili da bi njev rad u prošloj godini dono značajne rezultate.

Divaneć o radu u 2016. dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, al i prvi čovik pomenutog Centra, istakla je da je prošla godina bila najaktivnija.

– Bunjevački edukativni i istraživački centar „Ambrozije Šarčević” je naša najmlađa institucija, nastala sridinom 2014. godine, a počela je sa radom početkom 2015. Ideju za nastanak Centra dao mi je dr Aleksandar Raič, jedan od osnivača, a tu su još, nuz mene, dr Jelisaveta Kalajdžić i dr Saša Marković. Centar je napravljen za ono što nam je u zajednici nedostajalo, za oblasti vezane za istraživanje, obrazovanje, naučne projekte, al i da bude pomoć svim našim pridavačima. Kako planiramo da bunjevački uvedemo i u sridnje škule, ovaki rad će svakako bit dragocin – počela je dr Kujundžić Ostojić svoje izlaganje, pa nastavila:

– U 2016. godini prvo smo pokrenili sekciju „Volim bunjevački”, u okviru koje smo skupili talentovanu dicu koja uče bunjevački u škulama. Krajom škulske godine pripravili smo, nuz pomoć dice iz Bajmoka i njeve učiteljice Svetlane Mormer pridstavu „Neobična prepirka na stranici dnevnika” po tekstu Ane Popov, koja je triput prikazana tokom tradicionalne ekskurzije. Uslidio je potom rad na bojanki, a zatim i na digitalizaciji nastave bunjevačkog. Nastavljamo sa radom i u 2017. godini. Što se tiče rada na u okviru osnovni škula, nastavljamo istim smerom i tempom, dok ćemo jedan dio projekata usmirit prema populaciji koja je u vrtićima. Takođe, jedan dio, kad je istraživanje u pitanju, okrećemo ka etnokulturnoj istoriji Bunjevaca. Želimo da napravimo udžbenik koji bi poslužio za studente na izbornom predmetu tog imena na Pedagaškom fakultetu u Somboru, al bi to bilo značajno štivo za sve one koji pridaju bunjevački, ko i za cilu našu zajednicu.

Jedna od članica sekcije „Volim bunjevački” Milica Bašić je izdeklamovala pismicu „Singerica”, a potom je pridstavljen najnoviji projekat – cd izdanje „Digitalizacija časova bunjevačkog govora”, kroz koji je obuvaćena tema „Bunjevački običaji, kadgod, sad i za navik”. Ovako izdanje pripravila je Ruža Josić. Ona bunjevački pridaje od prve godine, a iza nje je dugogodišnje iskustvo u prosviti.

– Tokom časova uvik je štogod nikako nedostajalo. Nikad nije bilo dosta materijala, fotografija i tekstova o bunjevačkim običajima i tako se rodila ideja. Takođe, primetila sam da naši đaci znaju za običaje, kako se slave, al, na primer, ne i zašto. Obrađena je većina bunjevački običaja, ima tušta informacija, al i dosta nastavni listića, kviz pitanja, detektivski zadataka na kraju lekcija. CDovi su gotovi, podilićemo ji nastavnicima, pa će već, evo sad moći vidit kako je obrađena tema jednog od običaja – prela. Prezentaciju sam već koristila, radeć s mojim đacima na temu Božiča, i možem kazat da su dica bila baš zainteresovana – izdivanila je Ruža Josić.

Med izdanjima koje pripravljaju u Centru nalaze se i bojanke. Autor je Mirjana Savanov koja takođe pridaje bunjevački, a ujedno je i pridsidnica Odbora za obrazovanje u NSBNM, dok je za ilustracije zadužena Snežana Kujundžić. Tokom promocije Centra Mirjana Savanov je objasnila višestruku korist bojanki za dicu nižeg uzrasta, a o projektima koji su odrađeni izdvojila je:

– Od kako postoji nastava u okviru izbornog predmeta bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture trudimo se da uvik uvodimo kake novine. CD sa digitalnim sadržajom nastave je, takođe, jedan vid inovacije na našim časovima. Koristimo savrimene nastavne metode i savrimena nastavna sridstva. Taki rad doprinosi da nastava bude zanimljivija, kvalitetnija, očiglednija, da učenici budu još više motivisani da na ovaj način brže, lakše i kvalitetnije usvoje gradivo pridviđeno nastavnim planom i programom – kazala je Mirjana Savanov.        

Med projektima koje je Centar uradio jeste i realizacija akreditovanog seminara o slamarstvu u nastavi. Seminar su prošli pridavači bunjevačkog, al ne samo za nji. Da je seminar koristan svima, pokazalo je i nastavno osoblje OŠ „Sonja Marinković” koje je seminar prošlo, a utisci su vrlo pozitivni.

N. S.

VIDEO PRILOG BMC

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)