Konferencija za novinare Saveza bačkih BunjevacaKonferencija za novinare Saveza bački BunjevacaIzvor: Bunjevački Media Centar petak, 09.02.2018. 12:55
Savez bačkih Bunjevaca održo je u petak, 9. februara, konferenciju za novinare. Saopštenje sa konferencije prinosimo u cilosti:
Zahtev da se konstatuje da je naredba GNOOV iz 1945-te akt nasilne asimilacije i da je kao takav ništavan, podneo je Skupštini APV, Bunjevački nacionalni savet na inicijativu SBB. Nakon toga održan je naučni skup pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a u organizaciji Muzeja Vojvodine. U novembru izdat je Zbornik sa ovog skupa. To je učinjeno kao priprema za razmatranje podnetog zahteva Skupštini Vojvodine. Na ovaj simpozijum predstavnici Hrvata su pozvani, nisu se odazvali. U ponedeljak, 29. Januara, predsednicu BNS primio je predsednik Pokrajinske vlade gospodin Igor Mirović, i tom prilikom izrazio podršku inicijativi Nacionalnog saveta. To su činjenice, i to je jedan normalan postupak u nečemu što je od strateškog interesa za bunjevačku zajednicu, ali i za sve druge sa kojim zajedno živimo i sa kojima želimo dobru saradnju. Zašto je to za nas važno? Zato što se ovaj akt i danas indirektno primenjuje u realnom životu. Ne primenjuje ga država Srbija, na tom aktu ne insistira ni država Hrvatska ni Hrvati, međutim, na posledicama tog akta, na jedan perfidan način, grade svoju poziciju i danas, uglavnom oni koji su poreklom Bunjevci, a svojom voljom izjašnjavaju se kao Hrvati, ili kako bi u žargonu rekli - pohrvaćeni Bunjevci, ili kako oni sebe nazivaju “bunjevački Hrvati”. Oni danas čine deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, ali se ne mire sa činjenicom da veliki deo Bunjevaca ne prihvata takav status. Gotovo sve tenzije koje nastaju u vezi sa statusom Bunjevaca i Hrvata u Srbiji, polaze od toga da je deo Bunjevaca koji je prihvatio hrvatstvo iz njima znanih razloga, ne žele da private i činjenicu da su Bunjevci danas priznat autohton narod u Republici Srbiji. Njihova je očigledna želja da se ta sramna Naredba i danas primenjuje. Zato ta naredba mora biti ocenjena aktom nasilne asimilacije i zvanično proglašena ništavnom. Dok Pokrajinska vlada nije dala podršku i dok inicijativa nije ušla u skupštinsku proceduru podsmevali su se inicijativi, a onda su nakon sto je podrška Pokrajinske vlade javno saopštena, do te mere odjednom postali zabrinuti, da svim silama insistiraju da je to tema koja narušava odnose dve države, da postoji nekakav ”identitetski spor” i da to treba bude tema na susretu Predsednika Srbije i Predsednice Hrvatske, kada bude reči o položaju manjina. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Da budemo potpuno jasni: Ne postoji nikakav identitetski spor između Srbije i Hrvatske. Svako u Srbiji ima pravo da se slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Postoji hrvatska manjina u Srbiji koju predstavlja HNV, i postoji bunjevačka manjina u Srbiji koju predstavlja BNS. Ne postoji nikakvo tzv. „Bunjevačko pitanje“ u odnosima dve države. To što bunjevačka manjina traži da ostvaruje svoja prava u Republici Srbiji, u svojoj matičnoj državi, ni na koji način ne ugrožava odnose dve države, jer ne zadire u prava hrvatske manjine i ne narušava prava hrvatske manjine u Srbiji. Ja sam Bunjevac, nisam Hrvat, i ne pripadam hrvatskoj manjini u Srbiji. Pri tome poštujem prava svakog građanina da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti po svojoj volji i osećanju, pa tako i onih koji su se izjasnili da pripadaju hrvatskoj manjini, bez obzira na njihovo poreklo ili raniji status. Jedini način da se stavi tačka na nesporazume i otklone sve dileme, jeste da se konstatuju istorijske činjenice i da se na bazi realnih odnosa uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava, grade novi odnosi – odnosi saradnje i zajedničkog prosperiteta. Zato, ne odustajemo od zahteva da se na Skupštini APV, Naredba iz 1945. proglasi aktom nasilne asimilacije i da se kao takva proglasi ništavnom.
Video prilog: Bunjevački Media Centar
Saopštenje - Reakcija na otvoreno pismo Slavena Bačića, predsednika HNVSaopštenjeReakcija na otvoreno pismo Slavena Bačića, predsednika HNV
Podržavamo razgovore koje vode predsednik Republike Srbije i predsednica Republike Hrvatske i nadamo se da će ti razgovori doprineti rešavanju problema, i da će poboljšati pološaj srpske manjine u Republici Hrvatskoj i hrvatske manjine u Republici Srbiji. Ne odustajemo od zahteva da se sramna Naredba iz 1945. godine okarakteriše kao akt nasilne asimilacije i da se kao takav smatra ništavnim. Da je to neophodno dokazuju upravo stavovi koje iznosi g. Bačić, i ne samo on. Jednom za svagda treba staviti stvari na svoje mesto i otvarati puteve saradnje. Subotica, 8. 2. 2017. Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić
Istorija i tradicija u savrimenom svituBunjevačka zajednica proslavila jedan od četri nacionalna praznikaIstorija i tradicija u savrimenom svituIzvor: Bunjevački Media Centar Subota, 03.02.2018. Jedan od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice – Dan Velikog prela, obilužen je, kako je to i običaj, na Marin, u petak, 2. februara, u subotičkom restoranu „Spartak“. Bila je to prilika da se okupi velik broj čeljadi, da se gosti malo prodivane, provesele, al i da se podsite istorije Bunjevaca u kojoj Veliko prelo ima izuzetan značaj.
– Značaj je, izmed ostalog, i istorijski, jel su se na ovaj dan 1879. godine Bunjevci prvi put okupili na Velikom prelu, da se pridstave i svojoj zajednici, al i varoši u kojoj i danas žive u najvećem broju. Bila je to prilika da se pokažemo ko zajednica koja organizovano postoji. Zato smo i u Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine ovo proglasili ko naš nacionalni praznik, spojili smo istoriju i tradiciju u savrimenom dobu. Slavimo Prelo slično ko i naši prici, al se i borimo ko što su i oni radili, za očuvanje naše tradicije. Jeste, tušta smo dosad uradili, al triba bit i samokritičan i kazat da je još tušta i ostalo. Dok god nas ima i dok se držimo svog identiteta i onog što jesmo, ima nade i budućnosti za nas – divanila je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Prisutne je pozdravio i Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. Tom prilikom je čestito Bunjevcima nacionalni praznik, počinjuć pri tom da su svi okupljeni na Prelu prijatelji, braća, komšije, kumovi... – Dragi moji Bunjevci, svi smo mi ovde povezani na jedan ili drugi način, zato i jesmo braća, kumovi, susedi... Delimo ovaj prostor unazad stolećima, zajedno tu živimo, zato su nam i nošnje i igre slične, zato se i veselimo na iste pesme i ista kola. Proteklo je 100 godina od stvaranja Kraljevine Srbije, potom i Kraljevina SHS, koju smo stvarali zajedno, i Srbi i Bunjevci, i svi drugi narodi zajedno sa nama. Ponosni smo na ono što su nam preci ostavili, a na nama je da čuvamo tradiciju, da nastavimo njihovim putem, pa da nove generacije budu ponosne i na nas – kazo je prvi čovik Subotice.
Da je Veliko prelo značajno za cilu zajednicu, al i za Srbiju, potvrdio je i Vlado Radulović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava. – Poruka ovakvog okupljanja je svakako u očuvanju posebnosti bunjevačke nacionalne manjine. Videli smo i večeras bogat kulturno-umetnički program i zaista smo uživali u ovoj večeri. Takođe, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa predstavnicima Saveta i da ukažemo na značaj ove krovne institucije, kako kod Bunjevaca, tako i kod drugih nacionalnih manjina. Što se bunjevačke zajednice tiče, ostvaren je veliki napredak. Ističe se, pre svega, oblast obrazovanja u kojoj iz godine u godinu ima sve više dece koja slušaju nastavu na bunjevačkom govoru. Nadamo se da će je uskoro slušati i na bunjevačkom jeziku, jer svi želimo da ovo bude završna godina u standardizaciji bunjevačkog jezika – istako je Radulović.
Kulturno-umitnički dio programa počo je skečom „Imaćemo bunjevačko prelo“, izveli su ga Stela Bukvić i Dušan Ivić, članovi Dramske sekcije KUD „Bunjevka“, po tekstu Kate Kuntić. Uslidila je prva preljska pisma „Kolo igra, tamburica svira“ u izvođenju Tamare Babić i TO „Tajna“, a gosti su s nestrpljenjom čekali promenadu najlipši prelja, al i proglašenje najlipše preljske pisme.
Žiri za izbor najlipše prelje činili su Kata Kuntić, Mirko Babičković i Mijo Mandić, nuz sve goste na Prelu koji su i sami glasali. Za najlipšu je ove godine izabrana Ivana Dulić, Jovana Vidaković je bila prva pratilja, a Maja Antunović druga. Najlipšu preljsku pismu, po ocini žirija u kojem su bili Suzana Kujundžić Ostojić, Tamara Babić i Mirjana Savanov, napisala je Gabrijela Diklić, a nosila je naziv „Noć marinska“.
Kako je to i običaj, za Prelo je bila pripravljena i odgovarajuća večera, nuz fanke, ko desert, a svi su mogli učestvovat u tomboli sa vridnim nagradama... N.S. Veliko bunjevačko prelo - I deo
Veliko bunjevačko prelo - II deo
Galerija fotografija 1
Galerija fotografija 2
|
Ne postoji nikakav identitetski spor na međudržavnom nivou između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Izjašnjavanje o svojoj nacionalnoj pripadnosti u Republici Srbiji je slobodno. Mi priznajemo svakome ko se izjasnio da je Hrvat, da je pripadnik hrvatske manjine u Republici Srbiji. Poznato je da smo ispred Bunjevačkog nacionalnog saveta javno pozvali Hrvatsko nacionalno vijeće na saradnju. Na žalost, to je sa podsmehom odbijeno.
