U petak,15. marta, održano je pridstavljanje drugog izdanja „Rečnika bačkih Bunjevaca”, autora Marka Peića, Grge Bačlije, Josipa Bajića, Suzane Kujundžić Ostojić i Dragoljuba Petrovića, a u izdanju Matice srpske.

Pridstavljanje je održano u prostorijama Bunjevačke matice, a tom prilikom je pridstavljen i „Gramatički i pravopisni priručnik bunjevačkog jezika”, autora Ane Popov i Suzane Kujundžić Ostojić, a u izdanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. 

Prof. dr Dragan Stanić, pridsidnik Matice srpske, naglasio je važnost ovakog izdanja.

– Svi narodni govori treba da budu opisani što je više moguće. Važno je da imamo dobre rečnike koji će opisati što više reči, jer opisom tih reči mi dobijamo skicu opisa narodnog života uopšte. Zato je i za Bunjevce značajan ovaj rečnik, u drugom izdanju, uz znatno veći broj reči nego u prvom. To leksičko blago će da bude sačuvano i za nas danas, ali i za neka buduća vremena. Govori neumitno nestaju, civilizacijski pritisci čine da pravi narodni govor nestaje, pa je zato dobro popisati u određenim momentima stanje, da bismo ga sačuvali.

Prof. dr Mato Pižurica je istako da je sentimentalno vezan za „Ričnik bački Bunjevaca” i „Imenoslov bački Bunjevaca”.

– Upoznao sam čika Marka (Peića) i Grgu Bačliju još i pre nego što su se nadali da će od njihovog materijala ispasti dve sjajne knjige – istako je prof. dr Pižurica, pa nastavio:

– Ko se bavi lingvističkim poslom, leksikografskim posebno, zna da ovaki rečnici, kada nastaju nešto kasnije, na granici dva milenijuma, kod jedne etničke zajednice koja unazad ima kulturu, a nema normativnog rečnika, nose teškoću da se napiše dijalekatski rečnik. Jer svaki dijalekatski rečnik je prikupljanje onih, po mišljenju autora, manje poznatih reči, za koje pretpostavljamo da ih drugi manje poznaju, da su ređe u upotrebi. Nastaju kao diferencijalni rečnici, sadrže ono što drugi ne čuju, ne razumeju, što je šteta da bude izgubljeno. Rečnik je urađen na profesionalan način, zahvaljujući kolegi Petroviću, prof. Jerkoviću, i mojoj malenkosti. Teško je reći da li je ovo pravi dijalekatski rečnik, jer dijalekatski se mora upoređivati sa nekim koji je standard. Pomalo svojim statusom podseća na „Vukov riječnik”, jer i danas lingvisti teško mogu da se slože da li je taj rečnik jednodijalekatski ili višedijalekatski.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, ujedno i pridsidnica NSBNM, istakla je veliku važnost ovakog izdanja.

– Konačno imamo sve od atributa, argumentata, naučnog materijala... da bi jedan jezik bio jezik. Prikoračili smo i taj stepenik, dugo je to trajalo, bilo je tušta posla. Da bi jezik opsto, triba ga koristit što više, pogotovo dica i mladi, al ne samo u škuli, nego da ga divane kod kuće, da ga svi zajedno čuvamo. I mi, koji smo na funkcijama, moramo divanit bunjevački što češće, brez stida, s ponosom, jel mi smo ti na koje se oni tribaje ugledat.

Prisutne je na pridstavljanju pozdravio i Veljko Vojnić, pridsidnik Bunjevačke matice, a prisutni su s pažnjoj slušali zanimljive priloge koje su pripravili prof. dr Dragoljub Petrović i prof. dr Aleksandar Raič koji su bili spričeni lično uzet učešće u pridstavljanju dva značajna izdanja za Bunjevce.

Čestitke povodom dva značajna izdanja za bunjevačku zajednicu poslo je i nemački lingvista dr Martin Hancelman, sa Univerziteta u Hamburgu, koji sa posebnom pažnjom prati i piše o bunjevačkom jeziku.

│Video visti BMC│

│Video prilog: BMC│

│Galerija fotografija│

U ponediljak 11. marta, u velikoj sali zgrade Županije održan je okrugli astal na temu „Službena upotreba jezika i pisma nacionalni manjina u jedinicama lokalne samouprave” u okviru projekta „Jačanje zaštite nacionalni manjina u Srbiji”. Grad Sombor i Savet Evrope u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne uprave zajedno sa Sekretarijatom za zakonodavstvo i Zaštitnikom građana, organizovali su događaj.

Cilj događaja bio je da se ukaže na pravni okvir kojim se regulišu prava nacionalni manjina, naročito kada je rič o službenoj upotribi manjinski jezika na lokalnom nivou. Okrugli astal je okupio pridstavnike Gradske uprave, savita za međunacionalne odnose, nacionalne savite nacionalni manjina i nevladin sektor.

Prigodnim ričima gradonačelnica Sombora, Dušanka Golubović pozdravila je goste i ukazala da je Sombor jedna multinacionalna i multikulturalna sredina, u kojoj živi zajednica koja broji preko dvadeset nacionalnosti i kako to pridstavlja najveće bogatstvo grada. „U tom smislu, do sada smo se trudili da prava nacionalnih zajednica na teritoriji našeg grada budu na odgovarajući način prepoznata ali i na odgovarajući način ostvarivana kroz različite mere, kako lokalne politike tako svakako i kroz poštovanje odgovarajućih propisa i regulativa” kazala je gradonačelnica. Naglasila je da je lokalna samouprava radila i na ostvarivanju brojni drugi mira ko što je pripoznavanje potriba u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotribe jezika, kroz konkurse i druge delegirane programe.

Prema Statutu grada Sombora u službenoj upotribi nalazi se srpski jezik i ćirilično pismo, latinično pismo, mađarski jezik i pismo, i na teritoriji naseljeni mista Bački Monoštor , Bački Breg i Svetozar Miletić hrvatski jezik i pismo.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak kazao je „Kako se to radi u Somboru je nešto što želimo da u čitavoj Srbiji zaista postane svakodnevni život, da odnos etničkog porekla i učestvovanje u političkom životu ne bude suprotstavljen, već da bude jedna harmonija koja će činiti ne samo kvalitetniji život svakom pojedincu već će unaprediti i ekonomsku situaciju u celoj zemlji.” Sekretar je istako da je izmenama zakona o lokalnoj samoupravi, obezbeđena mogućnost da se unapridi rad savita za međunacionalne odnose u jedinicama lokalne samouprave.

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Tobias Flesenkemper ukazo je da postoje zahtevi koje Srbija mora da ispuni na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji, a da je jedan od nji i konvencija o pravima nacionalni manjina.

Skupu su prisustvovali ko pridavači, konsultant Saveta Evrope Vladimir Đurić, pomoćnica ministra, Ministarstva državne samouprave i lokalne samouprave Ivana Antić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Darko Radojičić, savetnica, Zaštitinik građana Dragana Vujko i šef Odseka za lokalni i ekonomski razvoj i podršku ulaganjima, Gradska uprava Grada Sombora, Mihael Plac.

Okruglom astalu prisustvovali su i pridstavnici bunjevačke nacionalne zajednice, zaminik pridsidnika BNS Mirko Bajić i član BNS Stanislava Lutkić.

Mladi članovi Bunjevačkog media centra positili su 7. marta, povodom Dana žena, gradonačelnicu Sombora Dušanku Golubović u zgradi Županije. Pod mentorstvom Stanislave Lutkić, pridsidnice udruženja, pridstavljen je rad Media centra, uloga dice i mladi novinara lista za mlade na bunjevačkom jeziku Bocko.

Tokom protekle dvi godine, udruženje je podržano od stane lokalne samouprave projektom „Mladi Bunjevci u Somboru“, koji niguje identitet nacionalni manjina. Projekat jednim dilom pokriva rad Bockovi novinara koji izveštavaju o događajima u Somborskoj opštini i ostalim temama aktuelnim med mladima. Tom prilikom Tijana Fituš i Sergej Drvar uručili su nikoliko brojeva lista za mlade Bocko gradonačelnici.

Gradonačelnica je ukazala da je rad pridstavnika Bunjevačkog media centra jedan dobar primer i izrazila je nameru da se podrži i afirmiše rad mladi novinara kroz buduće projekte.

Vasilisa Drvar poklonila je gradonačelnici knjigu, ko poklon za Dan žena od svi članova udruženja, koja govori o nigovanju bunjevačkog nacionalnog identiteta i pokazuje bogatu kulturnu baštinu bački Bunjevaca.

Anja Knežević nosila je bunjevačku nošnju a Martina Dujmović bačku nošnju ko dio nigovanja multikulturalnosti na ovim prostorima. Ove divojčice pripravile su pisme na bunjevačkom jeziku koje su ko poklon izrecitovale gradonačelnici.

Ivana Jozić i Luka Bošnjak, mladi Bockovi novinaru su pridstavili svoj rad na časopisu i ukazali na teme kojima se bave. Luka Bošnjak je iskoristio priliku da postavi nikoliko pitanja gradonačelnici o tome kako je to biti žena gradonačelnik, i uručio gradonačelnici najvridniji poklon, bunjevačko zlato, cvit od slame urađen od strane našeg umitnika slamara Stipana Budimčevića.

Video prilozi: BMC

Galerija fotografija