U Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici u četvrtak, 10. septembra, obilužen je lip jubilej – 20 godina od reosnivanja Bunjevačke matice.

Bila je to prilika da se na jednom mistu čuje šta je to Matica radila protekle dvi decenije, al i da se diplomama, zafalnicama i poveljama nagrade oni koji su dali svoj doprinos u radu. Najvridnija priznanja, povelje, dobili su Marko Marjanušić, Tamara Babić, Đurđica Skenderović i Andrija Peić Tukuljac.

Ivan Sedlak, pridsidinik Bunjevačke matice istako je da mož bit zadovoljan onim što je urađeno u protekle dvi decenije.

– Dvadest godina je lip jubilej. Krenili smo od nule, a za dvadest godina vidimo da smo uradili dosta. Godine 1998. pokrenute su „Bunjevačke novine“, a od 2006. izdajemo dvomisečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo „Rič Bunjevačke matice“. Možemo se pofalit i izdavačkom delatnošću, iza nas su četrdeset četri izdanja, i to iz raznovrsni oblasti, kulture, istorije, običaja, muzike... Možemo se pofalit i sa manifestacijom „Večeri utorkom“, di smo publiki pridstavili izdavačku delatnost, imali istorijske tribine, obilužavali važne datume... Triba spomenit projekat sa dicom i za dicu „Bunjevačka lipa rič“ što je isto postala tradicija. Tu je i naš sajt na kojem se mogu nać informacije, mogu se čitat novine, a triba spomenit i zavičanju bibliotetku sa oko 3.000 naslova na bunjevačkom – istako je Sedlak i dodo:

– Imali smo važnu ulogu u rišavanju statusa Bunjevaca, osnivanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine...

Rođendan su Bunjevačkoj matici nuz prigodne poruke čestitali Atila Juhas, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje, Etela Jerinkić, pomoćnica gradonačelnika Subotice zadužena za kulturu i Branko Bešlić, podpridsidnik Matice srpske, dok je Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine za govornicom istakla:

– Jubilej je pokazatelj da su reosnivači Matice prija dvadest godina pokrenili onaj dio koji je bio potriban, koji se bavi pisanom riči, književnošću, umitnošću, naukom i istorijom. Brojni članovi Bunjevačke matice su svojim volonterskim radom i trudom zadužili svoj narod, i za vrime koje je iza nas kroz propuštene decenije di nismo imali pravo ni zvat se svojim imenom, i za vrime koja dolazi u kojem ćemo, nadam se, stignit mnoge narode. Za velike rezultate su potribni i bolji uslovi za rad, a nji Matica mož steknit ako se bude opridilila da postane ustanova kulture u čemu bi je Nacionalni savit podržo i sa radošću prihvatio. Za velike rezultate su potribni jedinstvo i sloga u radu Matice i Nacionalnog savita, ko i sa svim udruženjima, jel naš narod očekiva više nego što smo dosad postigli.

U kulturnom dilu programa učestvovali su pisnici Bunjevačke matice, dok je Tamara Babić u pratnji TA „Sledbenici Tumbas Pere Haje“ otpivala par bunjevački pisama.

 N.S.

U Svetozar Miletiću, u organizaciji BKC „Lemeški Bunjevci“, u petak i subotu, 4. i 5. septembra održana je druga po redu slamarko-likovna kolonija „Lemeška jesen II“.

Domaćin kolonije, Stipan Budimčević, okupio je dvanajst umitnika slamara i slikara iz Subotice - KUD "Bunjevka" i KUD "Aleksandrovo", iz Sombora - UG "Bunjevačko kolo" i "Art studio" udruženja za borbu protiv raka, samostalni umitnika te domaćina iz Lemeša. Koloniju su svojim dolaskom podržali pridstavnici BNS iz Subotice, Kata Kuntić, pridsidnica odbora za kulturu, Tihomir Vrbanović, pridsidnik odbora za informisanje i Regionalna kancelarija BNS iz Sombora. Gostima su se pridružili pridstavnici bunjevački familija iz Čonoplje. U  prostoru seoske mesne zajednice, nuz prijatne sate druženja, umitnici su razminjivali znanja, iskustva i veštine te stvarali nova umitnička dila.

Kolonija je ulipšana interesantnim sadržajima panoramskog razgledanja Lemeša a umitnici su imali priliku bolje upoznati pripoznatljivosti ovog sela – staro zdanje Lemeške banje, Ribnjak, crkvu i Kalvariju s vidikovcom. Za lipši ugođaj tokom obilaska sela pobrinili su se lemeški fijakeristi koji su vozili umitnike i upućivali i upoznavali goste kolonije s lemeškim sokacima.

Kolonija je zatvorena drugog dana svečanom užnom i dodilom zafalnica, a kako domaćini iz BKC „Lemeški Bunjevci“ najavljuju, nastale umitničke slike s ove kolonije, biće prikazane na izložbi tokom pridbožićnji svečanosti.

R.P. 

U subotu, 29. avgusta u Gradini, na salašu Đure Bošnjaka, počasnog pridsidnika UG Bunjevačko kolo, po treću godinu za redom održana je III Dičija likovna kolonija.

Pored članova Umitničkog studija i njevi mentora i koordinatora, koloniji su prisustvovali članovi Bunjevačkog kola i Upravnog odbora. U ime domaćina sve su ji dočekali i pozdravili pridsidnik i podpridsidnik udruženja Dejan Parčetić i Aleksandar Bošnjak. Svojim boravkom na koloniji, podršku je pružio gradonačelnik Sombora Saša Todorović, Zoran Parčetić, član gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku, Miroslov Kovačić, član gradskog veća za oblast komunalni dilatnosti i Latinka Vasiljković, načelnica Zapadnobačkog  upravnog okruga.

Priko pedeset mladi umitnika slikalo je na različitim mistima u velikoj salaškoj avliji, u širokoj ladovini orasa, na livadici… Ovog puta, mentori su dici dali slobodu u izboru teme i tehnike pa su slikari imali punu umitničku slobodu.

U pauzama slikanja, na raspolaganju su bili fijakeri koji su umitnicima i gostima ponudili prijatnu vožnju gradinskim atarom. Umitnici su fijakeristima koji su ji pratili i podržavali u svojim aktivnostima tokom protikli godina, u znak zafalnosti uručili lipe slike koje je u ime fijakerista primio pridsidnik sekcije fijakera Milan Matarić.

Za umitnike i goste je pripravljena zajednička užna. U poslipodnevnim satima, radovi dice umitnika su privedeni kraju a tad su velik i ozbiljan zadatak dobili Slobodan Veselinović, slikar iz Sombora, Miodrag Ivanović, slikar iz Srpskog Miletića i Drago Ganić,  umitnik vitražista iz Sombora koji su među velikim brojom radova tribali odabrat najuspišnije. Tako su najboljima proglašeni radovi - Danijel Kolović u kategoriji dice, Marija Kukuruzar u kategoriji omladinaca  i Milica Hajnal za rad sa  najinteresantnijim motivom i temom III Dičije likovne kolonije.

III Dičiju likovnu koloniju podržo je sridstvima Grad Sombor a radovi nastali na ovom umitničkom druženje biće prikazani na izložbi udruženja u decembru misecu.

R.P.