Saopštenja i konferencije

U SAVEZU BAČKIH BUNJEVACA ODRŽALI KONFERENCIJU ZA ŠTAMPU

Nije svaki katolik Hrvat, jedno je vira, a drugo je nacionalna pripadnost

IMG_1585   Prid pridstojeći popis stanovništva sve su jači i pokušaji da se Bunjevci privedu u kaku drugu nacionalnu grupu. Uz promociju kroz razne medije, pritisak kojekaki “udruga”, pravljenje novi sintagmi (Hrvati bunjevačkog roda), a u akciju pokušaja asimilacije uključili su se i pojedini svećenici katoličke crkve.

Na konferenciji za štampu koju je tim povodom sazvo Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, moglo se čut šta se radi po ovom pitanju.

– U prošlosti je bunjevačko pitanje više puti razmatrano, pokušali su da nas asmiliraje, aktom iz 1945. su probali i da nas zabrane, al je sve to bilo uzalud. Sve nas je više, a popis će to i dokazat. Dosta smo se izjašnjavali kako je kogod drugi tio, sad je vrime da se izjašnjavamo kako oćemo. Evo, okupile su se sve bunjevačke institucije oko tog pitanja, a vrime je i da se okupe svi Bunjevci. Na ovom popisu se možmo izborit za prava. Svako ima pravo da bude šta oće, mož kogod i da zaboravi ono što mu je bio dida i kojim je jezikom divanio, al imamo pravo da ne dozvolimo da nas na to tiraje – kazo je Siniša Tikvicki, iz SBB-a, na otvaranju konferencije za štampu.

Ono što je izazvalo najoštriju reakciju članova SBB-a jeste mišanje pojedini katolički svećenika u državne poslove.

– U popis stanovništva, a protivno pravilima, uključiva se i Katolička crkva, el bolje kazano, pojedini svećenici u Subotici. Uticaj crkve je velik, a ona radi ono što, po nama, ni u jednoj normalnoj demokratskoj državi ne bi smila –miša se u državne poslove. Dobili smo pritužbe od Bunjevaca da im je isprid crkve diljen promotivni materijal za popise, a da se Katolička crkva u Subotici od pojedini svećenika naočigled pritvara u hrvatsku crkvu. Jeste, Bunjevci jesu u velikoj miri virnici, katolici, al to ne znači da su Hrvati. Katolici su i Madžari, Nemci, Italijani, al nek kogod proba kazat Madžaru da je Hrvat samo zato što je katolik. Kako se onda to mož radit Bunjevcima. I zašto se virnici iz crkve ispraćaju pismom „Kraljice majko svih Hrvata“, jel tog ima i kad je misa, na primer, na Madžarskom? Već smo se obraćali državnim organima, a obratićemo im se opet, jer Bunjevci jesu katolici, al to ne znači da su Hrvati, jel ni crkva nije Hrvatska – kazo je, izmed ostalog, Bajić.

Očigledan primer pokušaja asimilacije Bunjevaca je i Dužijanca koja ni blizu nije bila gradska.

– Jedan praznik Bunjevaca je pritvoren u crkveno-hrvatsku manifestaciju uz pomoć Demokratske stranke. Ljudi koji su redovno dolazili na Dužijancu sada su razočarani, divani se se  hrvatskim jezikom, ulažu se sve veća sridstva, a ljudi je sve manje. Zašto? Zato što štogod što prirodno, ne mož da prođe. S druge strane, raduje me što je, bez obzira na to što je gradska Dužijanca održana 14. avgusta, Dužijanca, ko nacionalni praznik Bunjevaca, održana 15. avgusta, bila možda i najlipša dosad. Jeste, finansijski ne možmo da se mirimo, ne dobijamo sridstva ko drugi, al zato možmo bit ponosni na ono što smo napravili – istako je Dragan Kopunović, isprid SBB-a.

Nepravilnosti oko instruktora

Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, je upozorio na broje nepravilnosti pri određivanju instruktora i popisivača prid popis stanovništva.

– Čitava ujdurma je prisutna naročito u Subotici, za 91 misto instruktora prijavilo se skoro 1.000 Subotičana. Dva su razloga za to, velika želja građana, naročito oni nezaposleni da dođu do kojeg dinara, a druga je ponovo stranački uticaj na državni poso. Pripovidali su bajke da će pridnost imat mladi koji su visoko obrazovani, a koji nemaje poso, no, situacja je drukčija, na listi je ogroman broj pripadnika stranaka. Kad stranački aktivista uđe u kuću, ko garantuje da neće izvestit centralu, pa da stranke ovo neće koristit za formiranje svoji baza podataka. Ovo je posebno značajno za Suboticu, zbog pitanja Hrvata i Bunjevaca, jer se bojimo da će bit pritisaka. Pozivamo Rodoljuba Šabića, poverenika za zaštitu podataka, da povede računa o tom, a tražimo da se stranački činovnici izbace sa lista. Nije kasno da se to i sad napravi, ko što je bio slučaj u Novom Sadu. Pouzdano znamo da su visoko rangirani opštinski činovnici koji imaju završenu tek sridnju škulu, a da mladi, nezaspoleni s zavrešnim fakultetom nisu prošli. Javno pozivamo sve popisivače da paze šta rade, imaćemo štab za kontrolu, obratićemo se ljudima da nam prijave svaki slučaj di im budu savitovali da se ne mogu upisat ko Bunjevci. Zahtivaćemo da ovog puta oni koji budu tako radili odgovaraju, pa nek su i činovnici pod patronatom partija i opštine – dodo je Bajić.

N.S.    

 

Bunjevačka stranka Vojvodine

NEPOŽELJNA DEMOKRATIJA

 

  BSV_logoU osićaju da postoji, po njima privelik broj Bunjevaca, koji još nisu asimilirani i koji ne dozvoljavaje da ji prisvajaje u članku „Nastavak Miloševićeve politike”, (Hrvatska riječ od 15. 6.2011.godine), pridsidnika HNV dr Slavena Bačića, želi se i dalje vriđat bunjevački narod i pridsidnica Skupštine Republike Srbije na različite načine.
   Bunjevci su postojali daleko prija Miloševića, i ne znam šta se oće kazat pod tim da pridsidnica Skupštine vodi „Miloševićevu” politiku.Mr_Branko_FranciskovicJel se želi napravit zabrana da pridsidnica Skupštine Srbije primi pridsidnika BNS (Bunjevačkog nacionalnog savita), el je pridsidniku HNV (Hrvatskog nacionalnog vijeća) krivo što nije pimila njega?
   Pa valjdar je normalno da u demokratskom okruženju i svaćanju demokratije pridsidnik Nacionalnog savita nike nacionalne manjine mož razgovarat s pridsidnikom Skupštine Republike Srbije. I još jedared, za one kojima triba ponavljat, u Republiki Srbiji Bunjevci imaje status nacionalne manjine, sviđalo se to kome el ne.

   Vrlo dobro ostim stalne pritiske, stalnu težnju za asimilacijom Bunjevaca u Hrvate, al Bunjevci to ne žele. Održali smo se ko Bunjevci i taj duv se u nama ne mož ugasit, (ima, na žalost, jedan dio koji misli zato što je uzo drugo poriklo da je bolji, lipči, pametniji...).
   U prošlim vrimenima takozvano „bunjevačko pitanje”, tušta je razmatrano a virujem da će bit i novi činjenica, al i falsifikata. No, ne želim o tom prognozirat.
   Bili bi mi, Bunjevci, zdravo zadovoljni kad bi nas „veliki stručnjaci istorije, kulture, prava” i još kojčega ostavili da u okviru Republike Srbije živimo i ostvarivamo naša prava ko Bunjevci. Mi njima ne osporavamo pravo da budu Hrvati, da imaje niki nov jezik, kojim se ode nije kadgod divanilo i koji mi velikim dilom ne razumimo, da imaje svoju kulturu, škule itd. Mi u Bunjevačkoj stranki Vojvodine znamo da smo jedan narod - Bunjevci, i da se od Bunjevaca nikad nećemo sramotit ni odrodit.

Pridsidnik BSV              
Mr Branko Francišković      

 

Stav Saveza bačkih Bunjevaca

REAKCIJA NA IZJAVU SLAVENA BAČIĆA

Mirko_Bajic   Delegacija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine 12. jula 2011. godine je bila primljena u Skupštini Republike Srbije od strane predsednice Skupštine prof. dr Slavice Đukić Dejanović. Kako je zvanično objavljeno, razgovor je bio u domenu pitanja koja su potpuno normalna za takav susret, a odnose se na pitanje položaja i prava jedne nacionalne manjine u Republici Srbiji.

   Komentarišući ovaj susret, Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, dao je sebi za pravo da ustvrdi, citiramo: „to je primjer da iza projekta stvaranja umjetnog bunjevačkog naroda stoji Republika Srbija sa svojim najeminentnijim institucijama“, te da: „očigledno je da se na toj liniji nastavlja ranija politika koju je započeo Slobodan Milošević. Poseban element te politike je institucionalizacija Bunjevaca kao zasebnog naroda što je naglašeno kroz standardizaciju bunjevačkog ikavskog govora, koji se pretvarajući u poseban jezik, nastoji rashrvatiti“ – zatvoren citat (Hrvatska riječ broj 434 od 15. srpnja – jula 2011. g, strana 6).

Pitamo: Dokle će biti tolerisan ovakav neskriveni govor mržnje i osporavanja prava na samobitnost u skladu sa Ustavom i Zakonom jednom narodu u Srbiji?

Pitamo: Dokle će biti tolerisani ovakvi istupi jednog visokog funkcionera, legitimnog zastupnika hrvatske nacionalne manjine, kojima se otvoreno propagira asimilacija drugog naroda u Republici Srbiji, u ovom slučaju Bunjevaca, u Hrvate?

Pitamo: Da li će konačno biti reakcije nadležnih organa???!!!

   To što se Slaven Bačić, i njemu slični, stidi jezika kojim su govorili i njegov dida, majka i pradida i čukundida... je njegov problem, odraz njegovog obraza, i njegovo pojedinačno ljudsko pravo da danas bude šta god hoće, ali Slaven Bačić nema pravo da, suprotno Ustavu i Zakonu države u kojoj živi, (koja, uzgred, plaća i taj nacionalni savet čiji je predsednik, i te novine u kojima se takvi stavovi iznose), drugima osporava pravo na lično izjašnjenje u pogledu nacionalne pripadnosti.

I na kraju pitamo: Kome koristi da se vodi ovakva polemika?

Verujemo da u hrvatskim institucijama ima ozbiljnih i odgovornih ljudi koji će razumeti da je međusobno poštovanje i dijalog korisniji put i za Hrvate i za Bunjevce na ovim prostorima. Mi to predlažemo!

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca     

Mirko Bajić                         

 
Još članaka...