Utorak, 07.02.2017. 19:45

Povodom smrti mr Đure Bošnjaka, počasnog pridsidnika UG „Bunjevačko kolo”, u somborskoj Županiji je, u organizaciji Advokatske komore Vojvodine i UG „Bunjevačko kolo“ održana komemorativna sidnica.

Familiji, brojnim prijateljima, kolegama i članovima “Bunjevačkog kola” na komemorativnom skupu, najprije se obratila podpridsidnica udruženja Aleksandra Medurić Kalčan i podsitila na bogatu biografiju, profesionalnu, radnu i društvenu ulogu Đure Bošnjaka. „Ponosni smo jer je bio dio naši života, života svoji Bunjevaca, svoji Somboraca, kolega koji njegovim odlaskom, osićaju veliku bol i prazninu. Bio je sjajan advokat, suprug, otac, rođeni lider, velik poznavaoc pravne materije, veliki Bunjevac, naš čika Đura Bošnjak!“

S grupom entuzijasta, mr Đuro Bošnjak je 2000. godine reosnovo Bunjevačko kolo i bio aktivan učesnik u osnivanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. U svojem obraćanju, podpridsidnik NSBNM, Nikola Babić je istako:

„Naš Đuro je, manirom iskusnog i odmirenog advokata, iznad svega, vrlog poznavaoca kulture i istorije Bunjevaca, doprinosio afirmisanju savita ko institucije Bunjevaca i pri tom se zalago, u svakoj priliki, da se poboljša položaj Bunjevaca u Somboru. Đuro Bošnjak će ostat nezaboravan i zbog tog što je na elektorskoj skupštini Bunjevaca u Subotici, prikazo dekret iz 1945. godine kojim su Bunjevci nasilno upisivani i tretirani ko Hrvati. Zbog svi ovi zasluga, Nacionalni savit Bunjevačke nacionalne manjine, ove godine želio se, 23. februara, na Dan osnivanja Nacionalnog savita, odužit sa priznanjom pod nazivom „Blaško Rajić“ za doprinos u očuvanju i razvoju bunjevački institucija.“

U ime Advokatske komore Vojvodine, ogranka u Somboru, od mr Đure Bošnjaka se prigodnim ričima oprostio advokat Dragan Konjović.

„Otišo je onako kako je i živio, tiho, mirno, nenametljivo, dostojanstveno. Otišo je prijatelj svih nas, negdi gori, med zvizde u nebeske visine di njegova svitlost ne mož da se ugasi. Možmo slobodno reći, bio je doajen i bard u našoj profesiji.“

Ističuć značajno misto i doprinos Đure Bošnjaka u domenima vojvođanske pa i srpske advokature, Konjović je istako:

„Rad u advokaturi i rad za advokaturu – šta li je teže? Advokat Đuro Bošnjak je sa velikim entuzijazmom i požrtvovanošću radio za dobrobit i dostojanstvo naše profesije. U Advokatskoj komori Vojvodine je vrlo brzo steko ugled i poštivanje.“

Đuro Bošnjak je bio autoritet u svojoj profesionalnoj branši, čija se rič i mišljenje pažljivo slušala, poštivala i imala svoju težinu. Bio je zaminik pridsidnika Upravnog odbora komore i na drugim odgovornim funkcijama. Ko dugogodišnji pridsidnik podružnice, sad ogranka u Somboru, podigo je ugled podružnice ko pozitivnog primera drugim ograncima. Kamen temeljac advokature, kako kažu za Bošnjaka, proveo je 52. godine u advokaturi.

Đuro Bošnjak je za sobom ostavio veliku prazninu med svojim prijateljima, kolegama... med svojim Bunjevcima.

„Nedostajaćete nam dragi Đuro! Vaš šešir i šeretski osmih ispod brkova, kafica i špricer na pauzi, vaši divani i dogodovštine, mudri saviti, elegancija u odivanju...a vi ćete za to vrime u fijakeru, sa slamnatim šeširom na glavi obilazit nebeska prostranstva...“   reko je Konjović u svojem oproštajnom govoru.

Mr Đuro Bošnjak (1933-2017) je saranjen 07. februara u porodičnoj grobnici na Malom katoličkom groblju u Somboru. Bunjevačka zajednica se mr Đuri Bošnjaku,odužuje za doprinos u očuvanju i razvoju bunjevački institucija, priznanjom „Blaško Rajić“ koja će 23. februara bit uručena njegovom sinu, Aleksandru Bošnjaku, članu NSBNM.

R.P.

Utorak, 07.02.2017. 18:15

Po već dobroj tradiciji i Bajmočani su obilužili „Veliko bunjevačko prelo”, kako to i dolikuje, nuz punu salu, druženje, zabavu, i nadaleko poznat ukus domaće krumpirače.

Kako je to istako Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmok”, koji stoji iza kompletne organizacije, prelo je ostalo ono što je uvik bilo, misto okupljanja čeljadi.

– Kadgod su prela održavana na salašima, čeljad se družila, bilo je tu i pisme i svirke... Danas je drugo vrime, dosta tog se prominilo, al je poruka prela ostala ista. Virujemo da smo dobri domaćini, da se naši gosti osićaju prijatno, da se zabavljaje, divane, igraje, pivaje... – ističe Pokornić.

Progam je u Bajmoku počo nastupom Adrijane Sabo i Ane Ivković Ivandekić, učenica OŠ „Vuk Karadžić” , koje su deklamovale pismu „Kolo igra tamburica svira”, najbolju preljsku pismu sa obilužavanja nacionalnog praznika „Dana Velikog prela” deklamovala je pisnikinja Gabrijela Diklić, dok su tradicionalne bunjevačke igre prikazali gosti iz Kulturno-umitničkog društva železničara „Bratstvo”.

Kroz program je prisutne pozdravila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

– Puna sala svita, kako mladog, tako i svi drugi generacija, pokaziva da se preljski običaji čuvaje od davnina. Naše običaje čuvamo još od vrimena kad smo živili u pradomovini, pa sve kroz seobe dok se nismo doselili u severnu Bačku. Nismo zaboravili ko smo i šta smo, a ovo veće biće samo jedno u nizu čuvanja naše tradicije – istakla je pridsidnica NSBNM.

Kako je prelo pada na Marin, tako su se u BKC „Bajmok” potrudili da svim Marijama, Marinama, Maricama, Mariškama... čestitaje imendan. Joška Urban, član ovog BKC-a je dobio lip zadatak da sve gošće koje su slavile imendam, a bilo ji je ove godine osamnajst, dariva prigodnim poklonom.

N. S.

Foto: BIC (Nikola Stantić)

Petak, 03.02.2017. 12:00

Jedan od svoja četri nacionalna praznika „Dan Velikog prela” bunjevačka zajednica obilužila je u četvrtak, 2. februara, u restoranu „Spartak” u Subotici. Bila je to prilika da se svi prisutni još jedared podsite prvog javnog Velikog prela, održanog 1879. godine, al i da pokažu da Bunjevci i danas niguju svoje jedinstvene običaje i čvrsto se drže svog nacionalnog opridiljenja.

Program je počo nastupom amaterske dramske grupe KUD „Bunjevka” i dilom pridstave „Zemlja naši pradidova”, a zatim su prisutni mogli čut zašto je Prelo toliko bitno za Bunjevce, al i da ova zajednica ima podršku, u varoši, u AP Vojvodini, al i u Republiki Srbiji.

Divaneć ko domaćin na Prelu dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, istakla je da je lipo što se tradicija i dalje niguje:

– Lipo je kad i danas, posli toliko godina, nismo zaboravili ko smo i šta smo. Nismo danas svi u nošnjama, ko te 1879. godine kad su se Bunjevci javno okupili, pokazali se, kazali svima ko su i šta su, al je važno da našu tradiciju čuvamo. Prelo je praznik veselja i druženja, kadgod u porodicama i med komšijama, a danas med prijateljima, sugrađanima, med svim Bunjevcima. Nismo zaboravili svoje običaje, a najlipše od svega je što smo danas tu zajedno!

Bunjevcima je nacionalni praznik čestito Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. Izrazio je zadovoljstvo boravkom na proslavi, te je dodo da je lokalna samouprava pomagala Bunjevce, ko druge nacionalne zajednice, te da će to bit praksa i u budućnosti. Svoje obraćanje počo je ričima:

– Drage komšije, dragi moji Bunjevci, čestitam vam praznik sa željom da se i u budućim godinama na isti način okupljamo, proslavljamo i negujemo tradiciju. Obeležavamo ono što su nam naši preci ostavili. Izuzetno smo ponosni na našu bunjevačku zajednicu, kažem našu, jer smo zajedno upućeni jedni na druge, zajedno smo stvarali i Srbiju.

Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i podpridsidnik Vlade AP Vojvodina, pofalio je aktivnosti Bunjevaca na očuvanju identiteta zajednice.

– Bunjevačka nacionalna manjina je brojna i organizovana, a za nas u Pokrajini je bitno da kao takva valjano i obeležava svoje praznike. Ovo je jedan lep praznik, drago mi je što sam tu, a želim da ova godina bude mnogo bolja za nacionalne savete, između ostalog i bunjevački, jer ima prostora za to.

Poruke Bunjevcima uputio je priko svog izaslanika Nedeljka Tenjovića i pridsidnik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Tenjović je, izmed ostalog, kazo:

– Prenosim vam želje predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića da svoj praznik provedete u radosnoj atmosferi i prenosim vam njegove iskrene pozdrave u znak sećanja 1879. godine kada je na hiljade Bunjevaca izašlo u nošnji u javnost da pokažu svoje postojanje, zajednicu koju su uspeli da sačuvaju radeći za budućnost na lekcijama iz prošlosti. Iako im je to dosta puta bilo zabranjivano, Bunjevci su, od kako su došli na ove prostore, uz dosta muke, ali sa mnogo snage i upornosti, uspeli da sačuvaju običaje, veru, jezik, da ostanu svoji i prepoznatljivi. To što su se u našoj zemlji održale nacionalne manjine govori da je Srbija iskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, da je razvijala i čuvala njihovu posebnost, ističući da su različiti narodi, kultura, veroispovest njeno bogatstvo...

Kako je to i običaj, na Prelu je proglašena i najlipša preljska pisma. Prema ocini žirija u kojem su bili Ana Popov, Tamara Babić i Nevenka Bašić Palković, nagradu je odnela pisma „Prelo je naše blago” autora Gabrijele Diklić. Takođe, po tradiciji, izvršen je i izbor najlipše prelje. Med dvanajst lipi cura, žiri, u kojem su bili Kata Kuntić, Mirko Babičković, Velibor Mačković, al i svi gosti koji su na kuponima glasali, za najlipšu je izabrana Aleksandra Vuković, Ivana Dulić je bila prva, a Ivana Brančić druga pratilja.

Naravno, nije izostala ni tradicionalna rana, sa krumpiračom, ko „zvizdom večeri”, goste je zabavljo Tamburaški orkestar „Tajna”, a oni najsrićniji su kući očli sa vridnim nagradama sa tombole.

N.S.

VIDEO PRILOG BMC

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)