Visti

Stav Saveza bačkih Bunjevaca

REAKCIJA NA IZJAVU SLAVENA BAČIĆA

Mirko_Bajic   Delegacija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine 12. jula 2011. godine je bila primljena u Skupštini Republike Srbije od strane predsednice Skupštine prof. dr Slavice Đukić Dejanović. Kako je zvanično objavljeno, razgovor je bio u domenu pitanja koja su potpuno normalna za takav susret, a odnose se na pitanje položaja i prava jedne nacionalne manjine u Republici Srbiji.

   Komentarišući ovaj susret, Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, dao je sebi za pravo da ustvrdi, citiramo: „to je primjer da iza projekta stvaranja umjetnog bunjevačkog naroda stoji Republika Srbija sa svojim najeminentnijim institucijama“, te da: „očigledno je da se na toj liniji nastavlja ranija politika koju je započeo Slobodan Milošević. Poseban element te politike je institucionalizacija Bunjevaca kao zasebnog naroda što je naglašeno kroz standardizaciju bunjevačkog ikavskog govora, koji se pretvarajući u poseban jezik, nastoji rashrvatiti“ – zatvoren citat (Hrvatska riječ broj 434 od 15. srpnja – jula 2011. g, strana 6).

Pitamo: Dokle će biti tolerisan ovakav neskriveni govor mržnje i osporavanja prava na samobitnost u skladu sa Ustavom i Zakonom jednom narodu u Srbiji?

Pitamo: Dokle će biti tolerisani ovakvi istupi jednog visokog funkcionera, legitimnog zastupnika hrvatske nacionalne manjine, kojima se otvoreno propagira asimilacija drugog naroda u Republici Srbiji, u ovom slučaju Bunjevaca, u Hrvate?

Pitamo: Da li će konačno biti reakcije nadležnih organa???!!!

   To što se Slaven Bačić, i njemu slični, stidi jezika kojim su govorili i njegov dida, majka i pradida i čukundida... je njegov problem, odraz njegovog obraza, i njegovo pojedinačno ljudsko pravo da danas bude šta god hoće, ali Slaven Bačić nema pravo da, suprotno Ustavu i Zakonu države u kojoj živi, (koja, uzgred, plaća i taj nacionalni savet čiji je predsednik, i te novine u kojima se takvi stavovi iznose), drugima osporava pravo na lično izjašnjenje u pogledu nacionalne pripadnosti.

I na kraju pitamo: Kome koristi da se vodi ovakva polemika?

Verujemo da u hrvatskim institucijama ima ozbiljnih i odgovornih ljudi koji će razumeti da je međusobno poštovanje i dijalog korisniji put i za Hrvate i za Bunjevce na ovim prostorima. Mi to predlažemo!

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca     

Mirko Bajić                         

 

PREDSTAVNICI NACIONALNOG SAVETA U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

Bajic_Dejanovic_Pokornic  Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović, primila je u utorak, 12. jula, u zvaničnu posetu, predsednika Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Branka Pokornića i predsednika Odbora za službenu upotrebu jezika Mirka Bajića.

   Predsednica Skupštine je, uz reči dobrodošlice, istakla „da veoma ceni istorijsku ulogu Bunjevaca i da će bunjevački narod, bogate kulturne tradicije i vrednosti po sebi, Srbija uvek podržavati“.

   Predsednik Nacionalnog saveta, Branko Pokornić, upoznao je predsednicu Skupštine Republike Srbije sa statusom bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, istakavši da su i danas prisutne težnje pojedinaca, ali i pojedinih institucija sa hrvatskim predznakom, za asimilacijom Bunjevaca u Hrvate. Predočen je način rada Nacionalnog saveta i bunjevačkih institucija i pozitivni rezultati koji su ostvareni na temelju Ustava i Zakona Republike Srbije, ali i problemi sa kojima se Nacionalni savet, kao demokratski izabrano predstavničko telo bunjevačkog naroda u Srbiji, suočava u svom radu.

   Jedna od važnih tema bila je i rad na standardizaciji bunjevačkog jezika. Mirko Bajić, predsednik odbora za službenu upotrebu jezika, koji je nosioc ovog za Bunjevce prioritetnog programa, upoznao je predsednicu Narodne Skupštine Republike Srbije sa dosadašnjim aktivnostima na ovom planu i sa poslovima koji još predstoje do konačne odluke o statusu bunjevačkog jezika.

   Sagovornici su se saglasili da je neophodno sagledati mogućnost primene pozitivne diskriminascije prema bunjevačkoj nacionalnoj manjini u Srbiji, naročito na planu finasiranja rada nacionalnog saveta i projekata koji se sprovode pod okriljem saveta, imajući u vidu da Bunjevci nemaju drugu matičnu državu i da je Bunjevcima matična država Srbija.

   Predsednica Skupštine Republike Srbije, predložila je i da se o položaju i načinu ostvarivanja prava bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, na jednoj od narednih sednica, upozna Odbor za međunacionalne odnose Narodne Skupštine Republike Srbije.

 

PROMINE U BUNJEVAČKOM NACIONALNOM SAVITU

Ujedinili se Bunjevci!

IMG_8792  Tri bunjevačke grupacije, „Bunjevačka narodna koalicija” (koju čine „Bunjevačka narodna lista”, „Savez bačkih Bunjevaca” i „Bunjevci za Bunjevce”), „Sad i uvik samo Bunjevci” i „Jugoslovenski Bunjevci” potpisali su u ponediljak, 20. juna, koalicioni sporazum, kojim je konačno postignuto jedinstvo med Bunjevcima.

     Podsitićemo, prija tačno godinu dana Bunjevci su dobili svoj nov Nacionalni savit, nakon izbora na kojima su učestvovali pridstavnici sedam lista. Podile med Bunjevcima u to vrime su privaziđene izborom „neutralnog” Blaška Gabrića za pridsidnika BNS-a. Kako je i sam Gabrić istako, nakon godinu dana je došlo vrime da se napravi rezime urađenog, te da on mož bit ponosan na to što se do sad uradilo.

Želim pozvat sve Bunjevce da se ne dile, nego nek zajedno vladaje. Za godinu dana rada sam se vodio upravo tom politikom, pridstavnike svi sedam lista sam uvirio da je jedinstvo važnije od svega. Naravno, bilo je nesporazuma, varnica, tribalo je usaglasit stavove, al smo na kraju sve odluke doneli velikom većinom. Moramo se ujedinit, sad nam pridstoje veliki poslovi, prija svega na popisu stanovništva – kazo je Gabrić.

   Kako je Gabrić istako, on se povlači s pozicije pridsidnika BNS-a, a priostali mandat će, prema dogovoru, podilit nosioci dvi glavne grupacije, Branko Pokornić („Bunjevačka narodna lista”) i mr Suzana Kujundžić Ostojić („Sad i uvik – samo Bujnevci”). Do kraja mandata ovog Nacionalnog savita ostalo je, dakle, još tri godine, al i kako su istakli Pokornić i Kujundžić Ostojić, tušta posla, prija svega na realizaciji strateškog plana aktivnosti za popis stanovništa, razvoja obrazovnog sistema, nastavka aktivnosti na standardizaciji jezika, zaštiti kulture i razvoju novi institucija, te staranju o ostvarivanju prava na finansiranje rada nacionalnog savita i bunjevački institucija.

Decenijama Bunjevci nisu bili pitani u ovoj varoši, već je pitanje Bunjevaca uvik mećano po strani. Došlo je vrime da se dozovemo pameti, da ujedinimo snage, i da se izborimo za prava koja nam država omogućiva. Moraje pomoć sve bunjevačke institucije jel nam pridstoje veliki poslovi, prija svega na popisu stanovništva. Triba nam 15% upisani Bunjevaca od ukupnog broja upisani stanovnika u Subotici i 5% u Somboru, što neće bit lako ostvarit – istako je Pokornić.

Da će bit više jedinstva u Bunjevačkom nacionalnom savitu, potvrdila je i mr Suzana Kujundžić Ostojić.

Priuzeli smo veći dio odgovornosti u Savitu u kom smo i do sad radili, al ćemo sad radit daleko ozbiljnije s funkcija koji smo se privatili. Kako bi se obezbedilo i osvarilo sve što je planirano, a otvoreni pitanja koja triba da se završe ima tušta. Razmišljali smo o ovom sporazumu, virujem da nijedan Bunjevac nije izašo na izbore za Nacionalni savit da bi nas biro da se svađamo, već da zajedno radimo. Pratili ste treći „Tandrčkov” rođendan, vidili ste da imamo fenomenalnu dicu, a ona su zaslužila još bolji Nacionalni savit – dodala je mr Kujundžić Ostojić.

Sprovođenje Sporazuma o jedinstvu

   Posli javno potpisanog Sporazuma o jedinstvu Bunjevaca uslidila je 20. juna sedma sidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. Održana je u Bunjevačkoj matici na kojoj je Sporazum sproveden u dilo, u daleko opuštenijoj i prijatnijoj atmosferi nego što je bila konstitutivna, na istom mistu prija godinu dana.

   U skladu sa Sporazumom ostavku je podno pridsidnik BNS-a Blaško Gabrić, koji je naglasio da je razlog promina, kako njegove tako i nikoliko drugi funkcija, sprovođenje Sporazuma. Na misto pridsidnika BNS-a izabran je tajnim glasanjom jednoglasno Branko Pokornić, isprid koalicije „Bunjevačke narodne koalicije” i na ovom mistu će bit godinu i po dana. Na njegovo misto doće mr Suzana Kujundžić Ostojić isprid koalicije „Sad i uvik samo Bunjevci” do kraja mandata ovog BNS-a.

   Na misto drugog potpridsidnika BNS-a izabrana je Marija Šamu iz Sombora isprid koalicije „Sad i uvik samo Bunjevci”, s iste liste na funkciju pridsidnika Izvršnog odbora godinu i po dana vršiće mr Suzana Kujundžić Ostojić. Ostali članovi Izvršnog odbora su: Nevenka Bašić Palković  potpridsidnica, dr Andrija Peić, Aleksandar Matković i Blaško Gabrić. Na mistu prvog potpridsidnika osto je Nikola Babić isprid BNK.

Na misto pridsidnika Odbora za kulturu postavljen je Marko Marjanušić, a u Odbor za obavištavanje Ivan Bošnjak, svi isprid liste „Sad i uvik samo Bunjevci”.

U svim odborima svaka strana ima po svoja dva pridstavnika a misto pridsidnika Odbora i njegovog zaminika pripada različitim stranama.

Na mistima pridsidnika Odbora za obrazovanje ostala je Mirjana Savanov, a Odbor za službenu upotribu jezika vodi i dalje Mirko Bajić.

Na idućoj sidnici BNS-a izvršiće se i izmine članova odbora, Upravnog odbora NIU „Bunjevačkog informativnog centra”, Savita „Bunjevački novina” i „Tandrčka”, Fondacije „Mijo Mandić”.

Isprid novoorganizovanog BNS-a pridstoje tri godine teškog rada i veliki istorijski zadataka koji su se privatili samim ulaskom u BNS. Zajedničko je uvirenje obadvi strane potpisnica Sporazuma da će se ujedinjeni oko nacionalnog interesa Bunjevaca lakše izborit za prava svojeg naroda, koji je i izabro ovaki sastav BNS-a.          

 N. S. i S. K. O.

 

BUNJEVAČKA STRANKA VOJVODINE O SPORAZUMU

U saopštenju koje potpisuje Branko Francišković, pridsidnik Bunjevačke stranke Vojvodine stoji:
– Sporazum o jedinstvu na nivou Nacionalnog saveta Bunjevačka stranka Vojvodine doživljava kao podsticaj prvom zadatku u narednom periodu – popisu stanovništva. Kao što građani znaju, glavni programski cilj Bunjevačke stranke Vojvodine je reintegracija Bunjevaca u ukupno društveno tkivo našeg regiona, pokrajine i Republike. Bunjevačka stranka Vojvodine će u tom smislu sve učiniti da spreči postojeće podele i na taj način doprinese zajedničkom cilju. Mi u to verujemo i za to ćemo se zalagati.

 

BUNJEVCI U MADŽARSKOJ

Blaško Gabrić je istako da država mora povest računa o još jednoj stvari.
– Srbija mora pomoć nama da pomognemo našim Bunjevcima u Madžarskoj, jel su oni tamo ostali brez ikaki prava. Srbija ne smi zaboravit da su Bunjevci jedan od konstitutivni naroda, a umisto tog su postali manjina u sopstvenoj državi.

 

IMG_8763IMG_8817

 
Još članaka...