Povodom 19 godina od reosnivanja, Bunjevačka matica je u sridu, 10. septembra, upriličila poetsko-muzičko veče, na kom je čitana poezija članova Književnog odbora Matice, dok su „Sledbenici Tumbas Pere Haje” sa vokalnom solistkinjom Tamarom Babić razgalili sve prisutne.

Tom prilikom je Ivan Sedlak, pridsidnik Matice, izno referat o dosadašnjem radu ovog udruženja, koje iza sebe ima oformljenu zavičajnu biblioteku, galerijski prostor, nikoliko projekata, velik broj izdati knjiga i manifestacija "Večeri utorkom".

Dok su jedni rođendan Bunjevačkoj matici čestitali poezijom i muzikom, amaterski slikar Ivan Šarčević-Šarac je to učinio slikom na kojoj je oslikana zgrada u kojoj se nalaze prostorije Matice.

   U Subotici je nizom manifestacija obilužena proslava Dana grada, a centralni događaji održani su 1. septembra, u znak sićanja na 1779. godinu, kad je Subotica stekla status Slobodnog kraljevskog grada.

Podizaje zastave Grada Subotice u 9.30 sati, najavilo je najvažniji čin proslave, svečanu sidnicu Skupštine Subotice prilikom koje su dodiljena tradicionalna priznanja, „Počasni građanin“ i priznanje „Pro urbe“.

   Pozdravljajući brojne goste, prija svega pridstavnike diplomatskog kora, državne, pokrajinske i gradske zvaničnike, al i goste iz drugi varoši, kako iz Srbije, tako i inostranstva, te pridstavnike virski zajednica, institucija kulture i nacionalni savita, Ilija Maravić, pridsidnik Skupštine Subotice i Jene Maglai, gradonačelnik Subotice, čestitali su svim sugrađanima „rođendan“ varoši.

Čelnici Subotice su istakli da ova varoš ima čime da se diči što se prošlosti tiče, al da isto tako ima i čemu da se nada u budućnosti.

   – Poštujući sve naše pozitivne tekovine iz prošlosti, Suboticu želimo da vidimo kao grad u kome će se realizovati moderno i racionalno privređivanje, kao grad u kome će svako za svoj rad ili nerad morati da polaže račune i, konačno, kao grad koji će biti više povezan sa svetom koji nas okružuje. Iskreno želimo da od Subotice ponovo stvorimo grad u kome vredi živeti i stvarati, grad u kome će svako biti više i bolje plaćen za svoj rad, rekao je on, i dodao da je za to neophodna bolja saradnja i veća podrška i republičke, i pokrajinske vlasti, kao i podrška svih sugrađana. Period pred nama biće izuzetno težak, ali ja verujem da ćemo u realizaciji planiranog imati mudrosti, snage i istrajnosti i da uz više rada i odgovornosti, ali i ukidanje privilegija, željeni rezultati neće izostati – divanio je sa skupštinske govornice Ilija Maravić.

Jene Maglai, gradonačelnik Subotice, takođe je sa skupštinske govornice poručio da je Subotica varoš sa velikim potencijalom.

   – Moramo da se suočimo sa realnošću a to je da treba da promenimo odnos prema obavezama i da shvatimo da samo naporan i odgovoran rad, protkan stručnošću i kvalitetnim znanjem, donosi dobre rezultate. Zajednica u Subotici, a i šire, i te kako ima kapacitet da realizuje naše razvojne projekte, i u tom smislu moramo ozbiljno da radimo. Ako budemo ozbiljno i odgovorno radili, stavili stručne ljude na odgovarajuća mesta to ćemo i realizovati – kazo je Jene Maglai.

Nakon obraćanja Maravića i Maglaija, pridsidnik Skupštine i gradonačelnik su uručili priznanja istaknutim ličnostima Subotice.

Zvanje „Počani građanin“ od ove godine nose Milenko Kosanović, karikaturista i ilustrator, te Karolj Dudaš, pisac, publicista i urednik, a priznanje se dodiljiva za istaknuto životno dilo kojim se doprinosi podizanju ugleda varoši, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Dodiljena su i priznanja „Pro urbe“, dodiljuju se za istaknuta dila koja značajno doprinose ugledu varoši podizanjom njegovi materijalni i duhovni vridnosti, a ovogodišnji dobitnici su Nevenka Bašić Palković, bibliotekar savitnik i kustos, Tibor Kovač, sportski aktivista i prof. dr Branko Ćupurdija, etnolog i antropolog.

Za bunjevačku zajednicu posebno je bilo značajno dodiljivanje priznanja „Pro urbe“ Nevenki Bašić Palković koja je tokom svoje profesionalne karijere, sem velikog doprinosa za Suboticu, dala nemirljiv doprinos bunjevačkoj zajednici.

   – Ovo je zdravo veliko priznanje za mene lično, al i za čitav moj bunjevački narod – kazala je Nevenka Bašić Palković, a potom nastavila:

   – Posebna mi je čast jel su me za ovo priznanje pridložili moji saradnici iz Bunjevačkog nacionalnog savita i bunjevački institucija, i to je pravo priznanje za ono što radim – za to što svim srcem želim da stečeno znanje dam svom narodu. Drago mi je što su i dve ustanove u kojima sam radila, odnosno radim, Gradska biblioteka i Gradski muzej, takođe podržale ovaj predlog, jer to sve zajedno daje vredno priznanje za dugogodišnji rad. Evo, prošle su već trideset i četiri godine koliko radim u ustanovama kulture u Subotici, a ova prilipa Gradska kuća u kojoj je održana svečana sidnica Skupštine Subotice je dugo godina bila i moja druga kuća. Tu sam radila, primala brojne delegacije iz naše zemlje i inostranstva, učenike, a uvik sam se trudila da njim prinesem znanje stečeno u ovoj prilipoj struci – kazala je Nevenka Bašić Palković.

N. S.

   Poslidnji vikend avgusta rezervisan je za manifestaciju „Dani bunjevačke kulture”, koja se već devet godina, u organizaciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok”, održava u Bajmoku.

   Prvi dan, 29. avgust, bio je rezervisan za prikazivanje dokumentarnog filma o poznatoj bunjevačkoj ličnosti. ove godine film je bio posvećen Mari Đorđević Malagurskoj, istaknutoj bunjevačkoj književnici. U okviru te večeri pridstavljen je i Festivalski bilten, u kojem se nalaze recepti ila s prošlogodišnjeg VIII Etno festivala bunjevački nacionalni ila.

   Subota, 30. avgust, bila je rezervisana za IX Etno festival bunjevački nacionalni ila. Bila je to prilika da positioci koštaju stara, možda i zaboravljena ila, al i da vide koja su tradicionalna ila gostiju Festivala. Naime, praksa je da se pored bunjevačke, sa svojim ilima pridstave i druge nacionalne zajednice, bili su to ove godine Nemci i Vlasi, uz redovne goste iz mađarske nacionalne zajednice. Nuz najstariju redušu Festivala, 85-godišnju Katicu Bedeković iz Tavankuta, svoje kulinarske veštine pokazala su dica iz Bajmoka i Tavankuta, koja u svojim škulama izučavaju izborni predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

   Ovogodišnji festival je svečano otvorio državni sekretar Zoran Rajić iz Ministarstva za poljopivredu i zaštitu životne sredine. Pored njega, svojim prisustvom, Festival su uveličali Branislava Belić, podpridsidnica Skupštine AP Vojvodine, gradonačelnik Subotice Jene Maglai, zaminik pridsidnika Skupštine Subotice Mirko Bajić, pridsidnik Regionalne privredne komore Slobodan Vojinović, pridsidnica POU Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić, župnik župe Sveti Petar i Pavao Bende Žolt, pridsidnik MZ Bajmok Goran Nedeljković, te pridstavnici Bunjevaca iz Republike Mađarske na čelu sa Čabom Kamermanom.

   Tročlani žiri kog su činili Kata Kuntić, Stela Bukvić i Stevan Bešlić, bili su zaduženi za ocinu pripravljeni ila, štandova, kuvara… Nagrade su dobili: Dadin salaš iz Sivca za punjene paprike s povrćom i gljivama, Udruženje iz Baje za ovčiji paprikaš, Nemačko udruženje „Maria Theresiopolis” za švapske gomboce, đaci OŠ „Vuk Karadžić” iz Bajmoka za ronđavu čorbu, đaci OŠ „Matija Gubec” iz Tavankuta za bakin kolač, SKC „Nikola Tesla” za ličko varivo, Udruženje građana „Village” iz Bora za cilokupno pridstavljanje vlaške kujne, Desin salaš iz Sombora za tematsko pridstavljanje tradicionalnog posnog ila za Badnje veče i Tumbas Ivana s Kaponje za tri generacije koje su učestvovale u pripravljanju ila i za samu postavku. Zafalnice su dobili: Katica Bedeković za čupave palačinte, Ana Vojnić Kortmiš za gra sa šunkom, Ana Kopilović za kolač s rogačom, Marija Bagi za listiće, Nikola Nađ Kanas za paprikaš od papaka, Lojzija Bešlić za ovčiji čorbanac i SZR „Dijamant” za burage s papcima.

S. N.