Bunjevački kulturni centar „Bajmok” ove godine realizuje projekat „Dužijanca u Bajmoku”, kroz kojeg se ovo udruženje aktivno uključilo u obilužavanje nacionalnog praznika Bunjevaca. U sklopu tog projekta je u ponediljak, 27. juna, održana izložba slika i radova u tehniki slame.
– Uspili smo da našim sugrađanima prikažemo značajan broj lipi eksponata od koji je tušta dobilo nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima, bilo zapaženi na velikim izložbama. Potrudili smo se da prikažemo jedno bogatstvo umitničkog stvaralaštva od slame, a svi prisutni su mogli da se uvire koliko je potribno strpljenja, umišnosti i stvaralačke energije za ovake radove – kazo je Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmok”.
Tom prilikom je Kata Kuntić, pridsidnica Odbora za kulturu u Bunjevačkom nacionalnom savitu, divanila o razvoju umetnosti u tehniki slame, a izložbu je svečano otvorila dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Bunjevačkog nacionalnog savita.
– Ova umitnost divani sama za sebe, i di god da se ona postavi, bila bi jasna za sve. Jedino bi tribalo kazat koji je materijal korišćen, jel se ovako čini ko da su radovi od zlata. Nama, Bunjevcima, su radovi zaista ko od zlata, od zlata sa naši njiva. Kroz ovaku savršenu lipotu divani bunjevačka duša, a od najjedonostavniji stvari, mogu se napravit najprefinjenije – istakla je dr Kujundžić Ostojić.
U okviru obilužavanja „Dana Dužijance”, jednog od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice u Srbiji, nalazi se niz manfiestacija koje najavljivaje da se bliži datum centralne proslave (15. avgust). Treću godinu se u obilužavanje uključilo i Udruženje građana „Bunjevačka vila” iz Male Bosne, koje se trudi da se od zaborava sačuva jedan od neobični običaja.
– Podsićamo se jednog starog običaja, da se na dan Svetog Ivana Krstitetlja, pale vatre i priskaču. Vatre su se kadgod palile po salašima, na drumovima, a sada smo to prineli u selo, da ljudi mogu bliže pogledat i podsitit se kako je to kadgod bilo – istakla je Nela Ivić, pridsidnica UG „Bunjevačka vila”.
Više informacija o samom običaju prinela je Marija Maca Bošnjak, koja je otkrila da sve radnje imaje za cilj da žetva bude što uspešnija.
– Rič je o običaju na dan Svetog Ivana Krstitelja, el kako ga zovu u narodu Svetog Ivana Cvitnjaka. Vatra se pali da bi koren žita pristo rast, odnosno da zrno buja. Takođe, vatra je bila simbol zaštite polja od udara groma, požara... Postoji još jedan običaj, kada vatra izgori, onda se rukama i nogama razgrće žerava, a sve u cilju da se noge i ruke sačuvaje od žuljeva i problema. Jer, kadgod je cio posao oko žetve rađen ručno, a bilo je tu potribno prolit tušta znoja da se obezbedi žito za nov kruv. Ulogu u svemu ovome imaju i najmlađi, oni su zaduženi za branje poljskog cvića, a to je i način da se uključe u očuvanje običaja od zaborava.
U nedilju, 26. juna, u okviru obilužavanja Dana sela koje u Novom Žedniku traju dve nedelje, održana je tradicionalna Fijakerijada.
– Iza nas burna nedilja, obilužena sa velikim brojom manifestacija, a fijakerijada, dvanajsta po redu, se ko uvik nalazi tačno na sridi dešavanja kojima proslavljamo Dan sela. Trudimo se da ona svake godine bude sve bolja i bolja. Fijakerijada je specifična po tome što smo radi da primimo sve konje, brez obzira na to dal su radni el paradni. Dakle, svi oni koji vole ove plemenite životinje mogu da ih i pokažu. Važno nam je zajedničko druženje i to se pokazuje iz okupljanja u okupljanje. Organizujemo više disciplina, jahanje, jednopreg i dvopreg i revijalni dio, kroz prikazivanje veština. Dolaze nam i gosti iz okoline, Bajmoka, Bačke Topole, Male Bosne, Tavankuta, Stapara, Ostojićeva – izdivanio nam je Franjo Šarčević, organizator, al i učesnik na Fijakerijadi.
