U ponediljak, 4. marta u Dičijoj biblioteci „Karlo Bijelicki” u Somboru, Bunjevački media centar pripravio je Šaljivo veče s pisnikinjom Marijom Feher iz Čonoplje. Čuvajuć bunjevački jezik, tradiciju i kulturu kroz svoje pisme, Marija je dala velik pečat bunjevačkom nacionalnom identitetu.
Veče je bilo posvićeno pridstojećem prazniku žena, pa su tako i stihovi koje je pisnikinja podilila sa publikom bili upriličeni. Gradsko kulturno umetničko društvo Sombor, ulipšalo je veče izvornim bunjevačkim igrama, a glumci amateri iz Čonoplje i Svetozara Miletića odigrali su komični skeč čiji je autor Marija Feher.
„Puno mi je srce večeras, jer doživit u starosti vako štogod, zdravo je lipo. Glumila sam puno, pisala i čitala, bila sam nagrađena aplauzom, i to mi je uvik bilo nešto lipo. Želja mi je da zadovoljim publiku kako bi svi bili srićniji” kazala je pisnikinja Marija Feher.
„Naš zadatak nije samo obavištavanje i informisanje o događajima vezanim za bunjevačku zajednicu u Somboru i okolnim mistima, već imamo zadatak i obavezu da na neki način promovišemo i budemo podrška bunjevačkim udruženjima i ljudima iz bunjevačke zajednice koji niguju jezik, kukturu i tradiciju. Marija Feher je dala veliki doprinos kroz svoju poeziju, prozu i mala pozorišna dila, a na ovaj način želimo da je prikažemo i široj javnosti. Potrudićemo se da u nekom skorijem periodu pomognemo da njena dila budu objavljenja u knjigi”, kazala je pridsidnica Bunjevačkog media centra Sombor, Stanislava Lutkić.
Na kraju programa pridsidnik Saveza bački Bunjevaca Mirko Bajić, čestito je 8. Mart svim prisutnim damama i svakoj dami poklonio cviće.
S. L.
│Šaljivo veče s pisnikinjom Marijom Feher - prilog│
Početak marta počo je u duhu novinarstva, dica tri škule u kojima se pridaje bunjevački jezik sastala su se u privatnoj škuli „Gaudeamus“.
Urednik Tandrčka, Tihomir Kujundžić Matković za buduće male novinare održo je uvodno pridavanje. Dica su se upoznala s osnovama novinarstva, kako uzet izjavu, formirat pitanja, i sve drugo što će im pomoć u prvim novinarskim koracima.
Na kraju programa koji je za nji pripravljen, dica su potpisala pristupnice i sotim je na simboličan način formirana novinarska sekcija đaka osnovaca. U tom ji je podržo i član omladinske sekcije dice novinara, Denis Vukmanov Šimokov.
On njim se obratio u toku pridavanja, podilio s njima nike svoje utiske u novinarstvu. Al i pažnje vridne savite. Kako su naša dica vridna, priloga za Tandrčak već ne manjka, a u naridnim brojovima biće ji cigurno još više.
U organizaciji Bunjevaca iz Čonoplje, Bunjevačkog media centra Sombor, BKC „Lemeški Bunjevci“, BOC iz Subotice i pod pokroviteljstvom Saveza bačkih Bunjevaca, u četvrtak 28. februara, u prilipom ambijentu Etno parka „Stari Ribnjak“ u Čonoplji, obilužen je jedan od tradicionalni običaja kod Bunjevaca poznat ko „Debo četvrtak“.
Goste iz Čonoplje, Lemeša, Sombora, Subotice i Mađarske prigodnim ričima pozdravila je Stanislava Lutkić i Antun Petrović, koji su štogod više kazali o tradiciji na ovaj pokladni običaj. Šaljivim stihovima pridstavila se pesnikinja Marija Feher iz Čonoplje. Lipe stihove o Debelom četvrtku pročitala je Ružica Parčetić.
Debo četvrtak il Debeli četvrtak kako se uobičajeno divanilo u Somboru i okolnim salašima, pridstavlja poslidnji pokladni četvrtak. Naši stari su divanili da tog dana triba ist devet puta kako bi se skupila snaga u tilu, jer dolazi dugačka korizma, a po starovinskom virovanju mršavo čeljade je bolesno, i kako bi se čeljad još jedared dobro naila, da se poide sva pokladna mrsna rana, koju ne mož dugo čuvat, a korizma je dugačka i nemrsna.
Mirko Bajić, pridsidnik Saveza bačkih Bunjevaca istako je: „Obnova običaja i čuvanje tradicije je naš zadatak al i naša želja. U toj želji mi smo se večeras i okupili ovde u Čonoplji, ne prvi put al cigurno ne i poslednji. Družićemo se još tušta puta u ovakim prilikama kad se obnavljaju i čuvaju davni običaji kod Bunjevaca.”
Organizatori na čelu s familijomJozić iz Čonoplje su se potrudili da kako nalaže tradicija priprave tušta fanaka i gibanice. Nuz pismu, divan, poslastice, bunjevačka zajednica oživila je sićanje na davna vrimena koja će virujemo nastaviti da čuvaju naši mladi.
