Pridstavljena knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića“

U Somboru obilužena 325. godišnjica od dolaska Bunjevaca
u Bačku

 

01    U organizaciji UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, u sridu, 24. oktobra, u velikoj Sali Skupštine grada u zdanju Županije u Somboru, pridstavljena je knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića 1717-1787“, čime je obilužena i 325. godišnjica od poslidnje velike seobe Bunjevaca u Bačku. Knjiga je objavljena u zajedničkom izdanju „Bunjevačkog kola“ i Istorijskog arhiva Sombor. Mihaljevićevu „Hroniku“, pisanu na latinskom, a privedenu na srpski (u privodu Pavla Velenrajtera i Đorđa Antića), koja je jedan od najznačajnijih izvora za prošlost Sombora u XVIII viku, pridstavili su Zvonimir Stantić, mr Suzana Kujundžić Ostojić, dr Dragoljub Gajić, Tatjana Stevančev i Milan Stepanović, priređivač knjige. Brojne positioce pozdravio je u ime „Bunjevačkog kola“ mr Đuro Bošnjak, počasni pridsidnik ovog udruženja, a prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora, Nemanja Delić.

U svom obraćanju, mr Suzana Kujundžić Ostojić podsitila je:„Godišnjica povodom koje smo se večeras okupili nije samo puka brojka, već divani puno o nama Bunjevcima onda i sad. Divani da smo toliko vrimena opstali, sačuvali svoje ime i svist o poriklu, što nije nimalo bilo lako. Jel smo na tom putu imali, a imamo i danas više pripreka, nego pomoći. Prija 325 godina, digod u ovo jesenje dobo, naši prici došli su u Bačku. Nevolja i neimaština natirali su ji da ostave za sobom rodni kraj i potraže cigurnost i kruv na novom mistu. I našli su ga, al onaj sa sedam kora. Naselili su Suboticu, Sombor i Baju. O toj davnoj, ko velom tajni pokrivenoj prošlosti, divani i knjiga „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića 1717-1787" koju vam večeras pridstavljamo. Ritki su taki istorjski zapisi koji na posredan način i tako priležno prate važna dešavanja u jednoj varoši, poput knjige fra Bone Mihaljevića.“

U svojoj besedi Zvonimir Stantić, publicista i istoričar iz Subotice, kazo je da izdavanje ovaki knjiga, kakva je „Somborska hronika fra Bone Mihaljevića“, stvara pritpostavke ozbiljnog bavljenja prošlošću i omogućava nedostajuću očiglednost, ko i multidisciplinarna istraživanja bunjevački i somborski, istorijski, socijalni, nacionalni i virski gibanja, te čini krupan i jasno vidljiv putokaz, da i na ovake projekte triba trošit resurse. Tatjana Stevančev, zaminica direktora Istorijskog arhiva iz Sombora, naglasila je da je vrime najgušće sito, i sve ono što se njegovog protoka sačuva, vridno je naše pažnje i brige, pa tako i ova hronika fra Bone Mihaljevića. Svako dilo il publikacija, nastali na osnovu arhivske građe, izuzetno su značajni. Danas živimo u svitu promina, koje se strahovito ubrzavaje, i svidoci smo nestajanja jezika, običaja, kultura pa i čitavi naroda. Zato su izuzetno važna ovaka izdanja, koja na svitlo dana iznose obilje i bogatstvo života naši pridaka, otkrivajući nam naše poriklo, naš jedinstven kulturni i nacionalni identitet i pomažući nam u njegovom očuvanju.

Milan Stepanović, priređivač, redaktor i urednik knjige i pisac obimne uvodne istorijske studije, u svojoj besedi kazo je, osim ostalog, da „hronika ovdašnjeg franjevačkog propovednika fra Bone Mihaljevića predstavlja dragocen izvornik za poznavanje prošlosti Sombora između 1717. i 1787. godine, pre svega događaja vezanih za život i rad somborskih franjevaca, njihovog samostana i crkve Svetog Trojstva, kao i za život građana, posebno Bunjevaca, koji su među ovdašnjim rimokatoličkim vernicima tada predstavljali izrazitu većinu. Mihaljevićeva hronika često pruža podatke važne i za razumevanje šireg konteksta istorijskih događaja. Objavljivanjem njenog prevoda, pred čitaoce se iznosi štivo koje, sa pravom, može da se svrsta u red onih dela koja, beležeći i proučavajući mikroistoriju, da navedemo reči prof. dr Čarlsa Džojnera, ’teže za odgovorima na velika pitanja u malim sredinama.“

Ljubaznošću izdavača svakom posetiocu promocije darovan je po jedan primerak knjige.

 

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali