│ Izvor: BMC │ Subota, 22.02.2020. │

Svečano obilužen nacionalni praznik Bunjevaca
„23. februar – Dan izbora prvog Nacionalnog savita”

U subotu, 22. februara, Bunjevci su obilužili jedan od četri nacionalna praznika – „23. februar – Dan izbora prvog Nacionalnog savita”. Svečano obilužavanje je ove godine proteklo u posebnom tonu, prija svega jel je nacionalni praznik proslavljen svečanom sidnicom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u Novom Sadu, u svečanom holu Pokrajinske vlade.

– Prošlo je sedamnajst godina od osnivanja prvog Nacionalnog savita. Mi smo manjina koja je na ovim prostorima već 330 godina, a onda smo se prvi put uspili institucionalno organizovat. Iskoristili smo priliku da se podsitimo 1918. godine, kad je 84 delegata Bunjevaca učestvovalo na Velikoj narodnoj skupštini. Svečanu sidnicu smo održali u Novom Sadu, da skrenemo pažnju na sebe, da smo i danas tu i da se borimo za svoja prava. Obalaskom Muzeja prisajedinjenja iđemo koracima naši pridaka, a ovo je i prilika da kažemo fala svima koji nacionalni savit podržavaje, prija svega Pokrajinskoj vladi. Podsitiću na činjenicu da su Bunjevci u Statutu Vojvodine, to je za nas velika stvar, imamo vikovnu saradnju sa Maticom srpskom, a prilika je da pofalimo i naša udruženja koja slave jubileje – kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Okupljene je tom prilikom pozdravio Igor Mirović, pridsidnik Pokrajinske vlade. On je primio priznanje NSBNM „Blaško Rajić” za vrhunski doprinos razvoju institucija i očuvanju identiteta Bunjevaca. On je Bunjevcima čestito nacionalni praznik, a posebno se zafalio na dobijenom priznanju:

– Zahvaljujem se na priznanju koje nosi ime jedne od ključnih ličnosti Velike narodne skupštine, kada je trajno definisana naša zajednička sudbina. Uloga Blaška Rajića i bačkih Bunjevaca u tom epohalnom događaju uvek će biti jedan od svetionika u istoriji, ne samo Vojvodine, nego i cele Srbije.

U daljoj poruki Bunjevcima Mirović je istako da je njeva uloga 1918. godine bila najsvitliji primer zrilosti i državotvornosti jednog naizgled malog, al samosvesnog i odgovornog naroda, te je naglasio:

– Hvala vam na tome i ostanite ono što ste uvek bili i što danas jeste – ponosan narod koji čuva i ceni sebe i uvažava sve druge sa kojima na ovom prostoru živimo vekovima. Ponosan narod koji poštuje i koji se bori za svoju državu, što za nas, većinski narod, predstavlja siguran znak jedinstva i zajedništva. Mi ćemo, ne samo zbog priznanja koje je i obaveza, da činimo i više i vama i drugim zajednicama koje ovde žive.

Priznanje „Mara Đorđević Malagurski” za poseban doprinos u oblasti književnosti i kulture Bunjevaca je u ime Matice srpske primio prof. dr Dragan Stanić.

– Matica srpska zaista mnogo pažnje posvećuje onome što su lepote i različitosti naše Vojvodine, a svet Bunjevaca je posebna lepota naše Vojvodine. Ponosni smo na činjenicu da smo uspeli, zajedno sa našim prijateljima iz bunjevačkog lingvističkog i naučnog kruga, realizujemo važna izdanja, poput „Rečnika” i „Imenoslova bačkih Bunjevaca”. Nas je prošlost vrlo jasno spojila, pogotovo 1918. godine, kada su jasno deklarisani stavovi i Srba i Bunjevaca o tome kakvu budućnost želimo da gradimo. Nadam se da će ti odnosi, koji su i sada dobri, ostati trajna obaveza svih nas, da i nove generacije takvu ideju i dalje čuvaju.

Pridsidnica NSBNM je nagrađena priznanjom „Mijo Mandić” za vrhunski doprinos u oblasti obrazovanja Bunjevaca.

– Mijo Mandić je bio siromašno dite i njega je iškulovo Ivan Antunović. Posto je jedan od nosilaca obrazovanja kod Bunjevaca i istaknuta ličnost u našoj zajednici. Ako ovo priznanje i sve ovo što danas radimo iznedri još nikoliko ovaki ljudi, sve što smo uradili, sve što radimo danas i sve što ćemo uradit sutra, nije bilo zabadavad – kazala je dr Kujundžić Ostojić.

Priznanje za jubilej – 25 godina rada dobio je Bunjevački kulturni centar „Tavankut”, dok je Udruženje građana „Bunjevci” iz Novog Sada, nagrađeno priznanjom za 10 godina postojanja.

U okviru obilužavanja nacionalnog praznika delegacija koju su činili članovi NSBNM, al i pridstavnici bunjevački udruženja, positila je Muzej prisajedinjenja u Novom Sadu, katedralu „Imena Marijinog”, a metnut je i vinac na spomen-ploču kojom se čuva sićanje na Veliku narodnu skupštinu 1918. godine.

N. S.

Video prilog: BMC

Fotografije