Koledarske pisme

Narodna književnost

Koledarske pisme

Koledarske pisme ubrajaju se u grupu lirsko obredni-običajni pisama. Ispivane su u sedmercu, sa stalnom cezurom posli četvrtog sloga, a na kraju svakog stiha bijo je pripev koledo. I vrlo su slične kraljičkim pismama. Prije svega, zato što su naminjene ciloj zajednici: domaćinu, ditetu, momku, divojki, snaji, mladoženji… Već iz sami stihova lako je zaključiti cilj izvođenja pisama. One su tribale u kućama u kojima su izvođene doneti plodnost, sriću, zdravlje i radost. Sa sigurnošću se mož tvrditi da su i one po svojem poreklu zdravo stare, tj. starovinjske. U njima su sačuvana sićanja na paganska vrimena, ali i noviji sloj, prije svega onaj koji je hristijanizovan.

O koledarima prvi je piso Ilija Kujundžić, a njeve pisme zabilužio je i Ive Prćić, prvo 1939. godine u knjigi “Bunjevačke narodne pisme”. u drugoj knjigi, pod istim naslovom, koja je izašla 1971. godine ponovo je piso o koledarskim pismama. Ovaj put ji je podilijo po mistima di su ji koledari izvodili (prid kućom, dok iđu kroz selo, momku, divojki..). Zanimljivo je da je u ovoj drugoj knjigi naglašeno da su koledari šokački običaj. Mada se zna da je izvođen i kod Bunjevaca i da je prilično dugo zadržan. Ovaj običaj najviše se sprovodijo u vinogradarskim krajovima Subtice, ko što je: Radanovac, Bucke, Bajski Vinogradi, Tavankut… Triba kazat i da je ovaj običaj sačuvan u Slavoniji, Liki, Dalmaciji. Ubraja se u božićne običaje. Kolede iđu na treći dan Božića, na Ivanje.

U koledare su išli samo muškarci. Njih je pivanju koledarski pisama učio mešter. Koji je za ovaj poso dobijo isti dio darova ko i koledari. Skupljali su se od 27. decembra posli podne na Došašće, išli su i tokom noći, pa sve do 28. decembra posli podne.

Uvik ji je bilo 12 momaka. Prvo bi svi očli na plebaniju, a onda se podilili na dvi čete od po 6 momaka. U svakoj je bijo jedan kolovođa i on je bijo glavn, u ruki je nosijo fenjer okićen ruzmarinom. Zatim, bilo je i tri pivača i jedan blagajnik el kasir. Unajmljivali su i torbonošu, koji nije bijo član čete, čiji je zadatak bijo da nosi sve darove kojima bi domaćini darovali njevo pivanje pisama. Uglavnom su to bili darovi u rani, ko što je: brašno, mast, jaja, kobasice… Dobijali su i vino, koje su livali u čobanije.

Koledari su išli po sokacima i ulazili u one kuće u kojima je gorila svića u pendžeri. Svudan su pivali starovinjske koledarske pisme, koje su ko i karaljičke, bile naminjene svim ukućanima i prema tom su i pivane. Kolovođa bi pozdravijo domaćina, a onda bi zapivali svoje pisme. Ako je u kući di pivaju bila divojka jednog od koledara, njoj bi na ramena metili fenjer, pa bi onda tako izvodili običaj.

Imali su pismu koju si pivali dok iđu putom:

“Mi idemo, koledo1

Ravnim poljem, koledo!

i zelenim, koledo!

Njivicama, koledo!

Ravno polje, koledo!

Puno stada, koledo1

Zelen – njive, koledo!

Puno klasja, koledo!

Daj nam, Bože, koledo!

Dobru pašu, koledo!

Za kravice, koledo!

I ovčice, koledo!

Da nam dadu, koledo!

Šatre mlika, koledo!

Da možemo , koledo!

Okupati, koledo!

Mladog Boga, koledo!

I Božića, koledo!” 1

Koledari su obavezno odlazili i pivali svećeniku:

“Hvaljen Isus, koledo!

Oče Bože, koledo!

Gospodinu, koledo!

U dvoru vam, koledo!

Jelen igra, koledo!

S košuticim, koledo!

Na njemu su, koledo!

Zlatni rošci, koledo!

Mladoga Boga, koledo!

I parošci, koledo!

Rosu rosi, koledo!

S košuticom, koledo!

Al’ di se, koledo!

Zarosio, koledo!?-

Kraj Dunava, koledo!

Tanke šajke, koledo!

N dva kraja, koledo!

Okovane, koledo!

A u sridi, koledo!

Pozlaćene, koledo!

U njim sidi, koledo!

Sveti Petar, koledo!

S livom rukom, koledo!

Veslo vozi, koledo!

A s desnom se, koledo!

Boga moli, koledo!

Da priveze, koledo!

Mladoga Boga, koledo!

Ter Božića, koledo!

Božić poji, koledo!

Po svom svitu, koledo!

Na okolo, koledo!-

Na čast pisma, koledo!

Gospodinu, koledo!

Da dariva, koledo!

Mlade goste, koledo!

Koleđane, koledo!”2

I koleđani, ko i kraljice, imaju pisme naminjene za sve ukućane. Majci se obraćaju vako:

” Hvaljen Isus, koledo!

Hvaljen Isus, koledo!

Stara majko, koledo!

Do tri sina, koledo!

Brez imena, koledo!

Al’ govori, koledo!

Najstariji, koledo.” 3

U kući di ima dice ovako su pivali:

“U našega, koledo!

Domaćina, koledo!

Našlo se je čedo, koledo!

Mlado čedo, koledo!

Muška glava, koledo!

Na glavi mu, koledo!

Kuna – kapa, koledo!.4

Pivaju se pisme i momku, mladoženji, divojki,snaji…

Kako koledari od kuće kreću posli podne, oni idju sokacima i danjom i noćom. Tako imaje pismu za dan:

“Danak svanu, koledo!

Sunce granu, koledo!

I obasja, koledo!

Naše gore, koledo!

Plodne njive, koledo!

I livade, koledo!

I obasja, koledo!

Naše dvore, koledo!

I obasja, koledo!

Koleđane, koledo!” 5

Ako je noć kad iđu, onda pivaju ovu pismu:

“Sunce zađe, koledo!

Rosa pade, koledo!

I porosi, koledo!

Naše gore, koledo!

I livade, koledo!

I porosi, koledo!

Prašne dvore, koledo!

I razgali, koledo!

Koleđane, koledo! ” 6

Tako imaju pismu i ako pada kiša dok ophode selo:

“Oblak raste, koledo!

Grmi, siva, koledo!

Iz oblaka pada, koledo!

I nakvasi, koledo!

Gore naše, koledo!

I napoji, koledo!

Plodne njive, koledo!

I okupa, koledo!

Koleđane, koledo!” 7

Kad dođu prid kuću di će ući ovako pivaju:

“Mi idemo, koledo!

Mi idemo, koledo!

Od istoka, koledo!

Do zapada, koledo!

I nosimo, koledo!

Vašim granam, koledo!

I njivama, koledo!

Plodno ljito, koledo!

Vašem domu, koledo!

Zdravlje, sriću, koledo!

I veselje, koledo!

Vašim stadom, koledo!

Dobre paše, koledo!

Vašim njivam, koledo!

Teško klasje, koledo!”

Domaćinu koji ji dočeka pivaju ovako:

“Hvaljen Isus, koledo!

Domaćine, koledo!

Zastasmo vas, koledo!

Za trpezom, koldeo!

Prid vama je, koldeo!

Puna kupa, koledo!

Sa rakijom, koledo!

Sve vam zdravo, koledo!

I veselo, koledo!

Žene vam se, koledo!

Izrodiše, koledo!

Sve sinove, koledo!

Zlatni’ kosa, koledo!

Kobile se, koldeo!

Iždrebiše, koldedo!

Sve konjice, koledo!

Vrane konje, koledo!

Krave vam se, koledo!

Isteliše, koledo!Sve volove, koledo!

Vitoroge, koledo!-

‘Ajmo braćo, koledo!

Da pletemo, koledo!

Tanke biće, koledo!

Da šibamo, koledo!

Vrane konje, koledo!

I volove, koledo!

Vitoroge, koledo!

Da smo pridnji, koledo!

Prid svojinom, koledo!

Prid družbinom, koledo!

Kao misec, koledo!

Prid zvizdami, koledo!

Na čast pisma, koledo!

Domaćinu, koledo!” 8

Dešavalo se da digod koledare u kuću nisu darivali. Onda bi uz strašno urlikanje ijaukanje pivali pismu: “Oj jadovan”

“Oj, jadovan, jadovan, jadovan!

Šta je tebi čemera, čemera, čemera, oj jadovan?”

“Žena mi je odbigla, odbigla, oj jadovan.”

“A zašt’ ti je odbigla, odbigla, oj jadovan?”

“Šta joj nisam kupio, oj jadovan,

Zelen sukna s pazara, s pazara, s pazara, oj jadovan.” 8

Koledarski običaji odavno se ne izvode, a samim tim ni ove pisme se ne pivaju. Ostale su zabilužene u knjigama di strpljivo odolivaju vrimenu i čekaju da budnu podrobnije istražene.

Literatura:

1. Prćić, Ive: Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1971

___________________________________________________
1 Prćić, Ive: Bunjevačke narodne pisme, 1971 (strana 201)
2 Isto (strana 203)
3 Isto (strana 204)
4 Isto (strana 205)
5 Isto (strana 214)
6 Isto (strana 214)
7 Isto (strana 215)
8 Isto (strana 204)
9 Isto (strana 215)

Autor: mr Suzana Kujundžić-Ostojić